Ovo je cirkus: Ajhmanova dilema Izraela

Suđenje nacisti Adolfu Ajhmanu 1961. godine postalo je istorijska sudska saga koju je pratio ceo svet, ali samo kada je strani advokat bio angažovan da ga zastupa: nijedan izraelski advokat nije bio voljan da brani "arhitektu Holokausta".

Više od 60 godina kasnije, izraelski pravosudni sistem se suočava sa sličnom dilemom, ali ovog puta sa potencijalnim suđenjem stotinama osumnjičenih, piše "Fajnenšel tajms".

Nemački istoričar: Odluka Međunarodnog suda pravde u slučaju genocid je težak poraz za Izrael

Dok se zemlja oporavlja od napada Hamasa 7. oktobra koji je pokrenuo smrtonosnu ofanzivu Izraela u Gazi, neki izraelski advokati i komentatori se prisećaju Ajhmanovog suđenja i pozivaju na slične postupke protiv nepoznatog broja Palestinaca uhapšenih tog dana. U međuvremenu, advokati iz izraelske kancelarije javnog branioca – koji su ranije zastupali i članove Hamasa – sugerisali su da nisu spremni da brane osumnjičene.

Neki iz izraelske političke desnice tvrde da bi osumnjičeni trebalo da budu izvedeni pred vojni sud, daleko od očiju javnosti. Drugi, uključujući istaknute borce za ljudska prava, pozivaju zemlju da poštuje pravo zatvorenika na pravično suđenje.

"Izraelci žele da vide neku vrstu javnog obračuna. Žrtve imaju pravo da vide ljude koje smatraju odgovornim", kaže Džesika Montel, izvršna direktorka izraelske grupe za ljudska prava HaMoked. "Ali, postoji minimalni standard na koji svi zatvorenici imaju pravo."

U napadu Hamasa ubijeno je 1200 ljudi, dok je 250 oteto. U izraelskoj ofanzivi na Pojas Gaze, ubijeno je više od 29.000 ljudi a enklava je sravnjena sa zemljom.

Debata oko osumnjičenih za napad 7. oktobra dolazi u trenutku kada je Međunarodni sud pravde naredio Izraelu da se pridržava međunarodnog prava o genocidu i takođe je započeo saslušanja o legalnosti izraelske 56-godišnje okupacije palestinskih teritorija.

Aktivisti i grupe za ljudska prava napominju da Izrael ima dugu istoriju uskraćivanja pravednih suđenja Palestincima. Pritvorenici optuženi za bezbednosne zločine obično se suočavaju sa vojnim sudovima iza zatvorenih vrata. U zatvorima su prijavljeni slučajevi torture, a nekoliko muškaraca je umrlo u pritvoru od početka rata u Gazi.

"Tužilaštvo je nepokolebljivo u želji da se održe ova istorijska javna suđenja, u kojima će se svetu prikazati zločini počinjeni 7. oktobra", kaže advokat Anat Horovitc.

To je takođe "obaveza" Izraela kao demokratske države sa "moralnom dužnošću da pruži sve garancije i prava koja ljudi imaju u redovnim krivičnim suđenjima", dodala je Horovic koja je radila u kancelariji javnog branioca.

Strategija otimanja zemlje od 1967: Jevrejski doseljenici potiskuju beduine sa teritorije Zapadne obale

Kancelarija je sada, prvi put u svojoj 30-godišnjoj istoriji, saopštila da neće braniti uhapšene Palestince, koje su nazvali teroristima.

Za mnoge Izraelce, to ima smisla. Oni optuženi za zločine protiv čovečnosti, genocid ne treba da dobiju odbranu koju finansiraju izraelski poreski obveznici, kaže Elad Danoh, predsedavajući Advokatske komisije. Njima je, kao i Ajhmanu, potreban strani advokat.

Palestinci su pak zgroženi time. Abir Bejker, palestinska pravnica koja je sarađivala sa kancelarijom javnog branioca kaže da je šokirana i frustrirana činjenicom da je javni branilac "podlegao populističkoj atmosferi u kojoj svako ministarstvo želi da pokaže kolike su patriote".

Desničarski političar Simča Rotam smatra da pohapšenima treba suditi pred vojnim sudovima. Na pitanje "Fajnenšel tajmsa" da li brine da će to narušiti već okrnjenu reputaciju Izraela, kratko je poručio: "Oni koji nas mrze, nastaviće da nas mrze."

Posle suđenja 1961. godine, na kome ga je na kraju zastupao nemački advokat, Ajhman je proglašen krivim za zločine protiv čovečnosti i kasnije pogubljen, što je jedina primena smrtne kazne u istoriji Izraela.

Problem sa Hamasovim napadom je što je mnogo dokaza izgubljeno i uništeno, a u krivičnom gonjenju potrebni su dokazi da bi se proglasio krivac. To praktično znači da delovi Hamasovog napada možda neće dospeti u krivične optužnice, rekao je Juval Kaplinski, advokat i bivši član kancelarije državnog tužioca.

"Postoji mnogo ljudi u svetu koji već sumnjaju da je Izrael izmislio neke od ovih događaja", rekao je on. "Zamislite šta bi bilo da se jedan događaj ne pominje u optužnici. Samo to bi izazvalo haos. Bilo bi: 'Izrael priznaje...'".

"Stavljamo na uska ramena kriminalnog sistema težak teret pisanja istorije tog dana", rekao je Kaplinski.

Kaplinski predlaže zakonske izmene koje bi omogućile grupna suđenja i tako "efikasniji" proces. Na sudu bi svaka osoba mogla da dobije "sat, i tako 10 njih dnevno", rekao je on.

Za Abir Bejker, diskusija nema mnogo smisla s obzirom na stanje zakonskih prava Palestinaca. Debata o suđenjima je samo da se "ubedi svet da smo i dalje demokratska država...Ovo je cirkus."

Nisu samo borci Hamasa ušli u Izrael. Mnogi stanovnici enklave su takođe prešli: video snimci pokazuju kako stariji muškarci sa štapovima za hodanje i deca ulaze u Izrael.

Bejker kaže da su neki od ovih ljudi počinili nasilne zločine, neki su pljačkali, a neki nisu uradili ništa; zakon bi morao to da razvrsta. "Pretpostavka je da je svako ko je sada u pritvoru bio umešan. To je smešno", rekla je ona.