Rumunija je u četvrtak obavestila saveznike da predsednik Klaus Johanis razmatra da izađe na crtu holandskom lideru Marku Ruteu, u trci za položaj generalnog sekretara NATO-a.
Johanis je borbu za ovu funkciju najavio u poslednjem trenutku, kada su najveće sile u Alijansi od 31 članice, SAD, Velika Britanija, Nemačka i Francuska, već izjavile da podržavaju Rutea.
Desetak zemalja ostaje neodlučno, uključujući neke istočnoevropske nacije koje dele strateške brige sa Rumunijom koja je skeptično nastrojena. Njima će ipak teško biti da se otvoreno suprotstave kandidaturi čoveka koga podržava Džozef Bajden.
O Johanisovim ambicijama prvi je izvestio "Blumberg", a informaciju nisu osporili rumunski zvaničnici.
"Preko misija svake države članice, namere i sugestije se neformalno prenose NATO-u", rekao je jedan vladin zvaničnik, dok je kancelarija rumunskog predsednika odbila da komentariše.
Zvaničnici NATO-a strahuju da bi Johanisov kasni ulazak u politički ring mogao da se posmatra kao razbijanje jedinstva Alijanse, koja se već suočava sa pretnjom potencijalnog povratka Donalda Trampa za predsednika SAD. A Tramp je više puta obećavao da će oslabiti kolektivnu odbranu koju je propisao NATO.
Zemlje istočne Evrope, međutim, ozbiljno su iznervirane Ruteovim nedostatkom podsticaja da dopre do nacija na granici sa Rusijom.
Ističući da ne žele da stanu na put Ruteu, visoki istočnoevropski diplomata je rekao: "Barem neko mora da pita: 'Dobro, Mark, kako ćeš da se nosiš sa Rusijom?'".
Oni takođe navode Ruteov uzastopni neuspeh da dovede holandsku potrošnju na odbranu do NATO cilja od 2 odsto BDP-a koji su dogovorili svi saveznici pre jedne decenije. Strahuju da bi to mogao da protiv njega iskoristi Tramp ako bude izabran.
Holandija i Rumunija, dve članice NATO-a koje su deo Evropske unije, već imaju poprilično napete odnose, pošto je Ruteova vlada godinama odbijala ulazak Bukurešta u Šengen, zamerajući im korupciju i kriminalne aktivnosti.