Američki državni sekretar SAD Entoni Blinken, nedavno je, na panel diskusiji Minhenske bezbednosne konferenciji (MSC), odgovarajući na pitanje o odnosima SAD i Kine dao izjavu koja otkriva kakav pogled na svet, u kome su slabiji uvek žrtve jačih, preovladava u Vašingtonu, piše u uvodniku kineski list "Global tajms".
Blinkenova izjava doslovce glasi: "Ako u međunarodnom sistemu niste za stolom, naći ćete se na jelovniku". U Kini se to kaže nešto drugačije: "Ako niste nož, bićete riba na dasci". Ali Blinken je šef diplomatije jedne supersile. Ova izjava jasno razotkriva mentalitet koji danas vlada u vodećim krugovima SAD.
Ovo nije prvi put da Blinken upotrebljava ovu frazu. On je 2022. već koristio istu izreku kako bi opisao odnos Kine i SAD, kada je rekao da SAD treba da se pobrinu da budu "za stolom a ne na meniju". Ali, ova izreka se pojavila još ranije, 1993. godine, u američkom časopisu posvećenom Bliskom istoku, povodom tadašnje situacije u Libanu.
Mnogi političari u Vašingtonu misle da ona "veoma živo" opisuje američki pogled na svet i spoljnu strategiju SAD.
To je veoma gruba izreka, koja predstavlja mentalitet u Vašingtonu, u kome samo jedna strana može da bude pobednik, a svi ostali gube. Ako imaš snage, proždiraćeš druge. Ako nemaš, naći ćeš se na jelovniku. To je zapravo zakon džungle, gde puka sila, a ne etičke i pravne norme diktiraju pravila igre.
Masakri, kao i otimanje zemlje, koji su pre dva veka doseljenici počinili nad severnoameričkim Indijancima, jasno su pokazali do čega dovodi takav način razmišanja. To je pokazao i Prvi svetski rat, koga su izazvale tadašnje evropske imperije, što ih je na kraju i uništilo. Slično možemo reći i za Hladni rat, u kome su se nemilosrdno nadmetala dva suprotstavljena bloka. Međutim, sa razvojem političke civilizacije širom sveta ovakav pristup postaje sve više omražen.
Tragedija američke spoljne politike
Često korišćenje ove izreke u spoljnoj politici pokazuje da u Vašingtonu političari smatraju da neko može ostvariti korist samo na štetu drugih, a to stvara osećanje straha i poniženja. To znači da smo, ukoliko smo slabiji, prepušteni jačima na milost ili nemilost.
Činjenicu da Blinken, kao šef diplomatije SAD, izgovara ovakve reči, trebalo bi da shvatimo kao lapsus ili gubitak prisebnosti. Međutim, uporno ponavljanje ove opaske ukazuje na hegemonističko razmišljanje Amerike.
Zvanična diplomatska retorika Vašingtona se poziva na takozvani "međunarodni poredak zasnovan na pravilima". Ovaj "poredak" služi jedino za prikrivanje sopstvenih hegemonističkih ciljeva, za uporno optuživanje i obuzdavanje drugih. Spoljna strategija Vašingtona uopšte se nije promenila.
U američkom Kongresu postoji konsenzus oko strategije za obuzdavanje Kine. Na međunarodnom planu, SAD primoravaju druge zemlje da zauzmu stranu: možete biti samo za SAD ili Kinu, inače ćete završiti na stolu.
Bivši američki predsednik Vudro Vilson je jednom rekao da "suverenitet malih država i njihov teritorijalni integritet treba poštovati kao i onih velikih".
Princip suverene ravnopravnosti država, uspostavljen vestfalskim sistemom, bio je jedan od temeljnih principa međunarodnih odnosa i međunarodnog prava. Sve zemlje, a posebno male, treba da insistiraju na suverenoj ravnopravnosti. Međutim, Blinken je ubeđen da se politika zasniva isključivo na goloj sili i bez stida želi da koristi privilegiju da "sedi za stolom sa nožem Zapada u ruci".
To je stvarna tragedija američke diplomatije.
Današnji svet nije privatni restoran kojim vlada nekoliko velikih sila. U današnjem svetu sve zemlje treba da uživaju u prosperitetu, snose odgovornost i takmiče se na ravnopravnoj osnovi. Ogromna većina zemalja u međunarodnoj zajednici želi mir a ne rat, pravdu a ne hegemoniju, saradnju umesto konfrontacija. Kako zaključuje "Global tajms", nijedna zemlja danas ne želi da postane riba na američkom jelovniku.