Da li Rusija želi pobedu Donalda Trampa?

Oba predsednička kandidata u SAD imaju očigledne "minuse". U slučaju Džozefa Bajdena, razlog je jasan – sve očiglednija senilnost i kognitivna slabost. Kod Donalda Trampa razlozi su "konceptualniji" – bivši predsednik je, navodno, kao pretnja demokratiji i nacionalnim interesima Amerike.

Bajden nazvao Putina "ludim kučkinim sinom", Kremlj: Poniženje za Ameriku

Kao što je bio slučaj i pre osam godina, argument koji se stalno ponavlja je da se Tramp divi diktatorima, sanja o vlasti jednog čoveka i prezire američke saveznike, zbog čega želi da revidira celokupnu spoljnopolitičku strategiju Vašingtona. Tradicionalna tema ruskog uplitanja u Trampovu korist se još nije pojavila, ali verovatno hoće. U svakom slučaju, uobičajen je argument da bi njegov povratak u Belu kuću bio pobeda Kremlja.

Moskva, piše Fjodor Lukjanov, urednik "Global afersa" i istraživački direktor debatnog kluba Valdaj, ne deli nužno taj stav, ali postoji očekivanje da će moguće drugo Trampovo predsedavanje poboljšati poziciju Rusije.

Slična pretpostavka izneta je i 2016–2017, uoči i neposredno posle njegovog prvog pojavljivanja u Beloj kući. Ipak, može se reći da su se odnosi zapravo naglo pogoršali. Ni sam Tramp se nije umorio da ponavljanja da niko nije tvrđi prema Moskvi od njega.

U pogledu broja sankcija i ograničenja, ovaj period je čak postavio rekord. Dakle, šta Rusija može da očekuje od Trampa ako bude uspešan u novembru?

Šta Moskva može da očekuje od Trampa ukoliko ponovo uđe u Belu kuću

Što se tiče praktičnih pristupa i životnog iskustva, realnost je da je Tramp biznismen i preduzetnik koji celog života vodi porodični posao, donosi sve odluke i očekuje da mu se zaposleni bezuslovno povinuju. U centru njegovog univerzuma bio je samo on. Ali sada je napravio mesta i za Ameriku, koju mora da učini velikom da bi ušao u istoriju kao najveći od svih predsednika. Druge države, uključujući Rusiju, malo zanimaju Trampa. U njegovom umu, oni su samo alati koji pomažu u postizanju njegovog glavnog cilja.

Poslovni mentalitet bivšeg predsednika je dragocen kvalitet. Koliko god profesionalni biznismen bio težak, njegov posao nije da uništava već da se umnožava, inače posao gubi smisao.

Tramp je bio prvi američki predsednik posle dugo vremena (verovatno od Džimija Kartera) koji nije pokrenuo nijednu novu vojnu kampanju. Njegovu oštru spoljnopolitičku retoriku, sa žestokim napadima na protivnike, uvek prati pažljivo vraćanje nazad. Oprezan je i nerado interveniše u situacijama prepunim neshvatljivih komplikacija.

Efikasnost takve taktike na međunarodnoj areni je generalno upitna. Ali tamo gde Tramp vidi primarni interes, to funkcioniše, što se pokazalo u odnosima sa Kinom i evropskim članicama NATO-a. U oba slučaja, pitanje je bio novac – uslovi pristupa američkom tržištu i iznosi plaćeni za odbranu. Tramp je uspeo da se pomeri na oba fronta.

Kompleksna pitanja sa strateškom komponentom i geopolitičkim proračunima ne mogu se rešiti samo na finansijskom nivou, što je Tramp jasno pokazao i svojim pristupom Severnoj Koreji i donekle Rusiji. Ali, suprotno svom imidžu, on je oprezan u oba slučaja, vođen principom "ne naškodi".

Izolacionizam za koji je Tramp optužen vidi se u njegovoj ravnodušnosti prema onome što se dešava u drugim zemljama, kako god da su organizovane. To dovodi u pitanje čitav političko-ideološki konstrukt moderne Amerike, koji se zasniva na ekspanziji vrednosti kako bi se ostale države uskladile sa poretkom predvođenim SAD.

Ovaj pristup ima svoje korene daleko u istoriji "Besede na gori". Ali nikada ranije nije bio neupitan imperativ, podržan punom moći Sjedinjenih Država, kao što je to bilo u globalnom dobu. Trampovi pokušaji da ospori ovaj aksiom glavni su razlog žestokih napada na njegove spoljnopolitičke instinkte, navodi Lukjanov.

Oni koji veruju da Moskva favorizuje Trampa nisu u potpunosti u krivu, ali razlog nije zato što je on proruski. Nije.

Ako potencijalni republikanski kandidat na kraju pobedi, postoje dva moguća scenarija. Prvi je očajnička borba u Vašingtonu, gde će mnogo energije biti potrošeno na međupartijske i unutarpartijske borbe. Ovo ide u korist Rusije, jer će pažnja neprijatelja biti skrenuta.

Drugi je da Trampovo ponovno pojavljivanje, uprkos svim krajnje nepovoljnim okolnostima, znači početak stvarne promene američkog međunarodnog pozicioniranja – ka užem dnevnom redu i pragmatičnijem izboru prioriteta, otvarajući nove mogućnosti za ostatak sveta.