Krajem šezdesetih godina prošlog veka, u jeku Hladnog rata, studentskih protesta i opšteg nezadovoljstva turbulentnom društvenom situacijom u svetu i Zapadnoj Nemačkoj, iznikla je levičarska revolucionarno-teroristička organizacija Frakcija Crvene armije (RAF), koja je narednih nekoliko decenija svojim akcijama zastrašivala zapadnonemački establišment, a čije pojedine pripadnike, tzv. RAF penzionere i veterane, vlasti u Nemačkoj i dalje ne mogu da pronađu i uhapse.
Grupa je, po svojim osnivačima novinarki Urlike Majnhof i Andreasu Baderu poznata i kao Bader-Majnhof, a zanimljivo je da je u svojim redovima okupljala veći broj žena nego muškaraca.
Zbog "ravnodušnosti javnosti prema genocidu u Vijetnamu" 1968. godine Bader i njegova devojka Gudrun Enslin postavili su požar u robnoj kući u Frankfurtu.
Osuđeni su za piromaniju i ugrožavanje ljudskih života, i dok je Ensli prevremeno puštena na slobodu, Badera je iz zatvora oslobodila Majnhof, tada velika novinarska zvezda, koja je svoje planove ranije nagovestila čuvenim komentarom nakon pokušaja ubistva vođe studentskih protesta Rudija Dučkea 1968. godine:
"Protest je kada kažem 'ovo mi se ne dopada'. Otpor je kada osiguram da se ono što mi se ne dopada više ne dešava."
U akciji izvlačenja Badera iz zatvora, troje njegovih naoružanih pristalica, dve žene i jedan muškarac, upali su u biblioteku i u panici upucali starijeg bibliotekara i naneli mu teške povrede. Pretpostavlja se da je Majnhof, koja je načelno planirala da se drži postrani, tada u strahu odlučila da se pridruži Baderu u bekstvu, sa njim iskoči kroz prozor i u potpunosti priključi pokretu.
Grupa okupljena oko Badera i Majnhof je u narednim decenijama izvodila različite gerilske akcije, postavljala bombe i požare i organizovala pljačke i otmice.
Članove grupe je neko vreme u Jordanu obučavao Fatah, frakcija Palestinske oslobodilačke organizacije, koji su ih podučavali osnovama gerilskog ratovanja i pravljenja eksploziva. Ipak, RAF je ubrzo proteran iz Jordana zbog "neslaganja u stavovima".
Na primer, veruje se da su jednom prilikom članice Bader-Majnhofa u toku obuke razgolitile i legle da se sunčaju na krovu hotela. Prizor je za pripadnike Fataha (od koji su mnogi tada prvi put videli nago žensko telo) bio šokantan i crveno-armijkama je naređeno da se odmah obuku.
"Revolucija i emancipacija idu ruku pod ruku, a pucanje i j***nje su jedno te isto", rekao je tada Bader, na šta im je Fatah odgovorio da će im svima odseći glave ukoliko se žene odmah ne obuku.
U maju 1972. godine članovi RAF-a izveli su 6 terorističkih napada, a napadnuti su, između ostalog, i američki vojni korpus u Frankfurtu i zgrada medijske grupe "Špringer".
Nakon toga su Bader, Majnhof i Enslin uhapšeni i Majnhof je pod nerazjašnjenim okolnostima u toku suđenja navodno izvršila samoubistvo i pronađena je mrtva u svojoj ćeliji. U znak protesta palestinska teroristička grupa "Narodni front za oslobođenje Palestine" je otela avion "Lufthanse" i zatražila od nemačkih vlasti puštanje lidera RAF-a.
Nedugo zatim su i Bader i Enslin pronađeni mrtvi, a zvanična priča je da su izvršili samoubistvo prokrijumčarenim pištoljem.
Naredne generacije RAF-a su nastavile da sprovode gerila akcije, a njihov poslednji veliki poduhvat bio je podmetanje bombe i rušenje ženskog zatvora u Viterštadu 1993. godine.
Pokret je zvanično rasformiran 1998. godine, kada je tim povodom poslato i zvanično saopštenje Rojtersu. Pojedini aktivisti nemačke Frakcije Crvene armije i dalje su na slobodi i povremeno izvode pljačke.
U aktivnostima ozloglašene nemačke gerilske grupe tokom sedamdesetih i osamdesetih godina ubijeno je više od 30 ljudi.
Članovi RAF-a sebe su opisivali kao borce protiv zapadnonemačkog kapitalističkog establišmenta, koji su poredili sa Trećim rajhom. Mnogi su osuđivali njihove često nemilosrdne akcije, ali su, kako piše Bi-Bi-Si, "razumeli gađenje koje su imali prema novom poretku u kome su nacisti imali istaknutu ulogu".
Kada je RAF bio na vrhuncu popularnosti, četvrtina stanovnika Zapadne Nemačke navodila je da gaji "neku vrstu simpatije prema grupi".