Bivši predsednik SAD Donald Tramp će "verovatno" pokrenuti sveobuhvatnu reformu američke obaveštajne zajednice ako bude ponovo izabran u novembru, što izazva zabrinutost agencija koje su ga nekada neosnovano optuživale za veze sa Rusijom.
Nakon razgovora sa 18 obaveštajnih zvaničnika, uključujući i nekoliko koje je Tramp doveo na funkciju, a koji su se kasnije pokazali kao njegovi oštri kritičari, "Politiko" zaključuje da bi moguća čistka mogla "potkopati kredibilitet američke obaveštajne službe".
"Tramp se namerio na obaveštajnu zajednicu", rekao je jedan bivši visoki obaveštajni zvaničnik, dodavši da je bivši predsednik "počeo je taj proces ranije i uradiće to ponovo. Deo tog procesa je iskorenjivanje i kažnjavanje" obaveštajaca kojima ne veruje.
Novi predsednik bi zamenio "ljude za koje se smatra da su neprijateljski nastrojeni prema njegovoj političkoj agendi sa neiskusnim podanicima", rezimirao je "Politiko" tvrdnju Trampovih kritičara.
Dve osobe koje su posebno istaknute bili su bivši vršilac dužnosti direktora Nacionalne obaveštajne službe (DNI) Ričard Grenel i pomoćnik Keš Patel, koji su igrali ključnu ulogu u uklanjanju oznake tajnosti sa materijala o poreklu "Rusijagejta".
"Politiko" priznaje da je Trampovo neprijateljstvo prema obaveštajnoj zajednici povezano sa zloglasnim dokumentom u kojem se tvrdi da se Rusija "umešala" u izbore 2016. godine, kada je Tramp pobedio Hilari Klinton.
U njemu se citira bivši zvaničnik FBI Endru Mekejb koji brani uvrštavanje izveštaja bivšeg britanskog špijuna Kristofera Stila, a koji je plaćen u okviru kampanje Klintonove.
Iako je FBI brzo otkrio da je dosije lažan i ko ga je finansirao, nastavili su da ga koriste kako bi špijunirali Trampovu kampanju i predsedništvo.
Kada je na samitu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u julu 2018. godine Tramp osporio procenu obaveštajnih službi, koju nije potpisalo svih 17 agencija već odabrana grupa lojalista Obamine administracije, sagovornici "Politika" su smatrali da je bivši predsednik učinio presedan pošto "nikada ranije nijedan glavni komandant nije tako javno delegitimisao njihov rad".
Trampov direktor obaveštajnih službi Den Kouts rekao je za "Politiko" da ga je to navelo da ponudi ostavku u februaru 2019.
Među nekadašnjim Trampovim izabranicima a sadašnjim kritičarima sa kojima je razgovarao "Politiko" bili su i bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton i Fiona Hil, glavni savetnik za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost.
"On želi da instrumentalizuje obaveštajnu zajednicu", požalila se Hilova.
Nekoliko neimenovanih zvaničnika reklo je da bi Trampove potencijalne čistke mogle da ugroze "izvore i metode" koje koriste američki špijuni i da potkopa poverenje američkih saveznika u Vašington.
Još u decembru, diplomata iz neimenovane članice NATO-a nazvao je reizbor Trampa i njegovo moguće čišćenje američkog administrativnog aparata "opcijom sudnjeg dana".
Drugi su bili zabrinuti da bi dovođenje "kontroverznih" ličnosti na funkciju moglo dovesti do ostavke kompetentnih nižih zvaničnika i osoblja.
"Postoje hiljade ljudi koji se razbijaju od posla, često na opasnim mestima, žrtvujući mnogo za zemlju. To da bi njihov rad jednostavno mogao da otpiše vrhovni komandant, zaista je obeshrabrujuće", rekao je za "Politiko" Džon Darbi, bivši direktor operacija u Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji (NSA).