Poslednje uporište: Izrael opasno blizu kršenja ključnog sporazuma koji je definisao Bliski istok

Egipatske vlasti nisu dobro prihvatile nedavnu izjavu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua o planu za evakuaciju civila iz Rafe i pokretanje kopnene operacije za eliminisanje Hamasovih brigada u gradu.

Zapravo, izraelski vojni scenario je ugrozio mirovni sporazum iz Kemp Dejvida između Kaira i Tel Aviva. Prvi put otkako su potpisani 1979. godine, sporazumi su u opasnosti da budu suspendovani.

Netanjahu je 9. februara naredio vojsci da pripremi "plan za evakuaciju" civila iz Rafe gde se trenutno nalazi 1,5 miliona Palestinaca koji su pobegli iz drugih delova Pojasa Gaze.

Ubrzo potom, Pi-Bi-Si je preneo da je Kairo zapretio da će suspendovati bilateralni mirovni sporazum iz 1979. ako Izraelske odbrambene snage pokrenu ofanzivu na Rafu koja se nalazi na granici sa Egiptom.

Mir sa Izraelom

Egipat je bio prva arapska zemlja koja je normalizovala odnose sa Izraelom, iako su bili žestoki protivnici.

Septembra 1967, nekoliko godina pre sporazuma iz Kemp Dejvida, Egipat je bio jedna od osam zemalja koje su potpisale takozvanu Kartumsku rezoluciju, poznatu kao "tri ne" (Nema mira sa Izraelom, nema priznanja Izraela, nema pregovora sa Izraelom).

Na ove slogane u velikoj meri je uticao samit Arapske lige u Kartumu, koji je sazvan ubrzo nakon završetka Šestodnevnog rata (5-10. juna 1967), tokom kojeg je Izrael brzo pobedio vojnu koaliciju koju su formirali Egipat, Sirija, Jordan, Irak i Alžir. Posledice su bile prilično teške za Arape: Izrael je uzeo Sinajsko poluostrvo i Pojas Gaze od Egipta, Zapadnu obalu reke Jordan (uključujući Istočni Jerusalim) od Jordana i Golansku visoravan od Sirije.

Jomkipurski rat

Godine 1970, Anvar El-Sadat je došao na vlast u Egiptu i naglo promenio spoljnopolitički kurs bivšeg egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera. Raspustio je Ujedinjenu Arapsku Republiku (politički savez Egipta i Sirije), odbio vojnu pomoć SSSR-a i obratio se Sjedinjenim Državama za podršku.

Godine 1973. pokrenuo je Jomkipurski rat sa ciljem da ponovo preuzme kontrolu nad Sinajskim poluostrvom. Međutim, krajnje neuspešan ishod ove vojne operacije primorao ga je da uđe u još bliže odnose sa SAD i započne mirovne pregovore sa Izraelom. El-Sadat je počeo da govori o konstruktivnijem mirovnom dijalogu. U novembru 1977, na poziv Izraela, došao je u zvaničnu posetu Jerusalimu i obratio se Knesetu, zvanično priznavši pravo jevrejske države na postojanje. Kako se ispostavilo, Egipat – arapska zemlja sa najjačom vojskom – prvi je osudio princip "tri ne".

Sporazum u Kemp Dejvidu

Istorijski sastanci između El Sadata i izraelskog premijera Menahema Begina održani su septembra 1978. godine u rezidenciji američkog predsednika Kemp Dejvid u blizini Vašingtona. Sastanci su održani pod pokroviteljstvom predsednika SAD Džimija Kartera i završeni su potpisivanjem dva dokumenta čiji je cilj bio uspostavljanje mirne koegzistencije između dva naroda.

Šest meseci kasnije, 26. marta 1979, El-Sadat i Begin su u Vašingtonu potpisali egipatsko-izraelski mirovni sporazum, čime je okončan rat između dve zemlje i uspostavljeni diplomatski i ekonomski odnosi.

Prema sporazumu iz Kemp Dejvida, Egipat je povratio kontrolu nad Sinajskim poluostrvom. U većini arapskih zemalja ugovor je bio izuzetno nepopularan. Muslimanski svet je verovao da je El-Sadat stavio interese Egipta iznad jedinstva arapskih nacija i da je izdao pan-arapske ideje svog prethodnika.

Uslovi ugovora

Mirovni sporazum iz Kemp Dejvida jasno predviđa povlačenje izraelskih snaga sa teritorije Sinajskog poluostrva i reguliše sve vojne akcije u toj oblasti, koja je podeljena na četiri vojne zone (A,B,C,D). Od potpisivanja sporazuma, raspoređivanje snaga u prve dve zone se poštuje, ali je u druge dve zone došlo do promena nakon što je 2005. Izrael povukao trupe i naseljenike iz Pojasa Gaze.

Kada je reč o Rafi, Egipat je stacionirao trupe duž "granice" sa Rafom.

Palestinski deo je kontrolisala Palestinska uprava do dolaska Hamasa na vlast 2007. Sa dolaskom Hamasa, i Egipat i Izrael su zatvorili granicu sa Gazom, a 2021. izmenjen je sporazum iz Kemp Dejvida i Egipat je povećao vojno prisustvo u oblasti Rafe.

Zašto bi izraelska invazija bila u suprotnosti sa uslovima sporazuma iz Kemp Dejvida

Većina stanovnika raseljenih iz centralnih i severnih delova Gaze trenutno se nalazi u zoni D, na palestinskoj strani Rafe.

U ovoj oblasti, Izrael može da ima pešadijske bataljone do 4.000 vojnika koji su stacionirani ne samo duž 14 kilometara duge granice između Egipta i Gaze, već su raspršeni po zoni D, od Sredozemnog mora do Eilata. Izrael ne može da proširi ovu zonu, čak ni u svrhu obuke, jer bi to predstavljalo kršenje uslova mirovnog sporazuma.

Zbog toga bi invazija na Rafu bila kršenje sporazuma, naročito ako se IDF ne koordinišu sa egipatskim snagama, navodi autorka teksta za RT internešenel Tamara Riženkova, orijentalista, specijalista za istoriju Bliskog istoka.

Planovi Izraela da evakuiše raseljene su takođe upitni. Egipat neće dozvoliti Palestincima da napuste Gazu. Od početka rata u oktobru 2023. godine, Kairo je više puta naglašavao da odbija da primi izbeglice. Trenutno je u Egipat dozvoljen samo Palestincima koji su teško bolesni ili ranjeni, kao i siročadi i stranim državljanima. Egipat je od oktobra utvrdio zid na granici sa Gazom, a takođe je uspostavio i poljsku bolnicu u selu Šeik Zuvejd, blizu Rafe.

Reakcija međunarodne zajednice

U međuvremenu, humanitarna kriza u Gazi, a posebno u njenom južnom delu, se pogoršava. Oko 1,5 miliona raseljenih Palestinaca trenutno boravi u kampovima Rafe, dok su severni i centralni delovi Gaze skoro napušteni. Palestinci su odsečeni od spoljašnjeg sveta i zavise od ograničene humanitarne pomoći. U svetlu ovoga, međunarodna zajednica je oštro osudila Netanjahuov plan.

Dalji razvoj događaja može ne samo da ugrozi odnose Kaira i Tel Aviva, već se dve zemlje mogu naći i na ivici rata. Svetski mediji izveštavaju da je poslednjih nedelja Egipat poslao dodatnu vojnu opremu na granicu sa Gazom kako bi povećao bezbednost. Kako prenosi Rojters, oko 40 tenkova je već prevezeno u granično područje, a kruže i glasine o razmeštanju sistema protivraketne odbrane. Međutim, ovi izveštaji nisu potkrepljeni nikakvim dokazima, posebno imajući u vidu činjenicu da su takve mere protivne odredbama sporazuma iz Kemp Dejvida.

Ako Izrael zaista napadne Rafu, reakcija Egipta može biti nepredvidiva. Iako se Kairo borio za prava palestinskog naroda i očuvanje njegove teritorije, poslednjih godina je zadržao status posrednika u pregovorima između Izraela i Hamasa. Međutim, sadašnja situacija je izuzetno opasna – i dok je Egipat bio prva arapska zemlja koja je normalizovala odnose sa Izraelom, možda će postati i prva koja je prekinula ove veze.