U čemu se razlikuje Trampova spoljna politika od Bajdenove?

Da li američki saveznici treba da budu zabrinuti da će Donald Tramp, ako se sledeće godine vrati u Belu kuću, pocepati sve sporazume, preinačiti decenijama stare međunarodne aranžmane i zastupati drugačiji nastup SAD na međunarodnoj sceni, pita se Lester Manson, vanredni profesor Univerziteta u Sidneju i direktor međunarodne prakse u vašngtonskoj lobističkoj firmi "BGR grup", u autorskom članku koji je objavio "Konversejšen". 

Bivši predsednik SAD u poslednje vreme uznemirava američke saveznike izjavama poput one da neće stati u odbranu onih NATO članica koje ne budu izdvajale više od dva odsto svog budžeta na vojsku, dok Manson zapaža da se Tramp u okviru svoje aktuelne kampanje vratio principu "Amerika na prvom mestu". 

To bi moglo dati razloga za brigu Bajdenovoj administraciji, budući da je rejting aktuelnog predsednika blizu istorijskog minimuma.

Dok je Vašington trenutno upleten u dva velika sukoba u Gazi i Ukrajini, Manson ističe da mnogi Amerikanci osećaju "ratni zamor" posle 20 godina borbi u Avganistanu i Iraku, kao i da bi Bajdenova podrška Izraelu mogla da ga košta arapskih i progresivnih glasova, napominje Manson.

Rat Izraela protiv Hamasa u Gazi, i napadi Huta u Crvenom moru, ali i napadi militantnih grupa na američke snage u Iraku i Siriji, učinili da Bajden izgleda slabo, napominje Manson.

Trampove izjave poput gorenavedene treba tumačiti u ključu "Džeksonovske tradicije", čiji je Tramp svetli primer na modernoj političkoj sceni SAD, ocenjuje Manson.

Nazvan po bivšem predsedniku Endruu Džeksonu (1829-1837), ovaj princip se zasniva na "kodu časti" u međunarodnoj politici. Oni koji se ne ponašaju u skladu s njim ne zaslužuju zaštitu koju on pruža, citira Manson kolumnistu i akademika Voltera Rasela Mida.

Drugim rečima, za Trampa su obaveze koje proizilaze iz sporazuma i drugih pravnih okvira u drugom planu u odnosu na ophođenje američkih saveznika.

Na prvi pogled, to znači da će svetski lideri hvaliti različite Trampove političke nastupe. Suštinski, oni će morati da pokažu da je njihov odnos sa SAD u skladu sa Trampovim poimanjem običajne časti, i da je od praktične koristi za SAD, a možda čak i za samog Trampa, zaključuje Manson.

Kao uspešan primer on navodi pokojnog premijera Japana Šinzo Abea, koji je Trampu nakon pobede 2016. poklonio pozlaćen štap za golf, ili ambasadora Australije u SAD Džoa Hokija, koji je, nakon Trampove čarke sa premijerom Malkomom Turnbulom, popravio odnose Kanbere i Vašingtona tokom partije golfa na koju je odveo bivšeg predsednika SAD.