Američki analitičar: Nacističko spasavanje Musolinija kao model Pentagonu za Zelenskog?

SAD i NATO saveznici aktuelnog kijevskog režima bi mogli da sprovedu operaciju "izvlačenja" Vladimira Zelenskog iz Kijeva baš kao što su to Nemci učinili sa Musolinijem 1943. godine, kada ga je sa vlasti smenilo Veliko fašističko veće nakon iskrcavanja Saveznika na Siciliji, piše Stiven Brajen, bivši direktor osoblja za Bliski istok u podkomitetu Senatskog odbora za spoljne poslove i pomoćnik ministra odbrane SAD za politiku, na svom "Sabstek" blogu.

Nakon što je kralj Vitorio Emanuele III naredio da se Musolini uhapsi, njega su nemačke specijalne snage 12. septembra 1943. spasile iz zatvora desantom na Gran Saso, da bi zatim postao vođa Italijanske socijalne republike, satelitskog režima Trećeg rajha u severnoj Italiji.

Brajen smatra da bi sličan manevar mogao da bude razlog za slanje NATO trupa u Ukrajinu, o čemu je nedavno, uz veliko negodovanje saveznika i francuskih državljana govorio Emanuel Makron. Podseća i da je ministar odbrane SAD Lojd Ostin zapretio da će se poraz Ukrajine završiti direktnim okršajem NATO i ruskih trupa, iako, dodaje američki analitičar, zna da predsednik Rusije Vladimir Putin nema nameru da prvi napada druge države, kao što je Moskva u nebrojeno navrata isticala.

"Na osnovu čega bi se NATO trupe mogle sprovesti neku vrstu intervencije bez ruskog kontranapada? Nacistički primer oslobađanja Musolinija može biti model koji bi, u modernoj interpretaciji, mogao da posluži", zaključuje Brajen.

Uz kontinuirano napredovanje ruskih trupa i oslobođenje Avdejevke, rastuća previranja unutar Ukrajine, ukidanje izbora, zatvaranje ljudi koji se protive kijevskom režimu i niz drugih nepopularnih mera, pitanje je koliko dugo Zelesnki može ostati na vlasti, piše američki analitičar i predlaže da bi aktuelnu vlast u Kijevu mogla zameniti druga koja je otvorena za pregovaranje sa Moskvom.

Pod takvim okolnostima, Pentagon bi mogao da "spase" Zelenskog i premesti ga negde drugde, najverovatnije u Lavov, koji se nalazi na krajnjem zapadu zemlje, daleko od ruskih trupa, a Ukrajina bi mogla biti podeljena baš kao kao što je Italija to bila sve dok savezničke snage nisu zauzele Monte Kasino u maju 1944.

Ukoliko bi, pak, neko poput bivšeg glavnokomandujućeg ukrajinske vojske Valerija Zalužnog dospeo na vlast u Kijevu, onda bi boravak Zelenskog u Lavovu bio kratak, i on bi otišao u "penziju" negde drugde, predlaže Brajen. 

"Iz perspektive NATO-a i Pentagona, takav proces bi potrajao, možda čak i godinu dana, što bi omogućilo predsedniku Džozefu Bajdenu da izdrži do američkih izbora u novembru", ističe američki analitičar.

Budući da Bajdenova administracija ne može sebi dozvoliti još jedan debakl poput povlačenja iz Avganistana, a što u Ukrajini postaje sve verovatniji scenario, da Rusija sada možda ne bi bila zainteresovana za pregovore nakon mnogih propuštenih prilika, kao i da nema naznaka da Moskva namerava da uspori sa Specijalnom vojnom operacijom, akcija spasavanja poput one koju su nacisti sproveli 1943. mogla bi biti jedna od malog broja preostalih opcija, zaključuje Brajen.