Prvi potez u izraelskoj kampanji lova na odgovorne za napad 7. oktobra već je povučen.
U januaru je dronom napadnuta višespratnica u Bejrutu i sedam pripadnika Hamasa i libanske političke frakcije Džama Islamija je ubijeno. Izraelski zvaničnici nisu ni potvrdili ni demantovali da stoje iza napada, ali se između redova može pročitati da su pokrenuli kampanju lociranja i eliminisanja odgovornih za napade na jug Izraela, piše "Politiko".
"Naša pozicija je da će svako u komandnoj strukturi Hamasa, svi koji su odgovorni za masakr 7. oktobra, platiti cenu", rekao je Mark Regev, savetnik izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, novinarima u Tel Avivu 10 dana nakon napada u Bejrutu. "Doći ćemo do njih i pravda će biti zadovoljena", dodao je.
Minhen 1972.
Šef izraelske obaveštajne službe Mosad, David Barnea poručio je da je njegova agencija "odlučna da izravna račun". Barnea je to poručio na sahrani svog prethodnika Cvija Zamira koji je nadgledao izraelsku kampanju za ubistvo palestinskih militanata iza ubistava izraelskih olimpijskih sportista 1972. u Minhenu.
"Biće potrebno vremena, baš kao i posle masakra u Minhenu", rekao je Barnea i dodao: "Ali dokopaćemo ih se gde god da budu... Svaka arapska majka treba da zna- ako je njen sin učestvovao, direktno ili indirektno, u klanju 7. oktobra, on će biti ubijen".
Prvu izraelsku kampanju atentata pokrenula je pre pola veka legendarna premijerka Golda Meir. Na meti su bili oni koji su planirali i rukovodili jurišom na sobe izraelskih sportista i njihovih trenera na Olimpijskim igrama u Minhenu u septembru 1972. godine.
Jedanaest Izraelaca je poginulo u drami sa taocima; broj žrtava je bio veći zbog neuspešne nemačke spasilačke misije. Dvojica izraelskih sportista su poginula kada je osam naoružanih napadača iz "Crnog septembra", ogranka "Palestinske oslobodilačke organizacije" (PLO), upalo u spavaonicu tima u olimpijskom selu. Još devetoro je ubijeno, zajedno sa pet Palestinaca, u naknadnoj razmeni vatre na vojnom aerodromu gde su Nemci pripremili zasedu nakon što su pristali da dozvole militantima da odlete u Kairo zajedno sa taocima.
Operacija "Božji gnev"
Slično kao i napadi 7. oktobra, pokolj u Minhenu je traumatizovao Izrael. Ubistva su pojačala duboko ukorenjene strahove i podstakla istu želju za odmazdom koja je i sada vidljiva u Izraelu.
U početku, Meir nije bila voljna da koristi terorizam za borbu protiv terorizma, da cilja i ubija palestinske militante u inostranstvu, posebno u Evropi.
"U nekim od mojih razgovora sa Goldom, ona je izrazila zabrinutost da bi naši ljudi mogli da budu umešani u nezakonite radnje na evropskom tlu", rekao je Zamir za list "Harec" 2006. godine. Ali šef špijuna je uspeo da omekša premijeru rekavši joj da bi to bilo više čin odvraćanja nego osvete. Meir je pristala na operaciju "Božji gnev", tajnu kampanju za pronalaženje i ubijanje onih za koje se sumnjalo da su planirali i izvršili napad u Minhenu.
Agenti su regrutovani iz specijalnih snaga Izraelskih odbrambenih snaga - uključujući izviđačku jedinicu "Sajaret matkal" - i iz obaveštajnih agencija Mosad i Šin Bet, a zatim poslati u Evropu. Izraelski "osvetnici" pobili su PLO i Fatah zvaničnike u Rimu, Parizu, Nikoziji, Atini, Varšavi. Poslednji koji su ubijeni u kampanji bili su Abu El Hasan Kasim i Hamdi Advan kojima je eksplodirala bomba u automobilu na Kipru 1988. godine - 16 godina posle Minhena.
Nemaju gde da se sakriju
Slična kampanja se očekuje i sada. U ofanzivi koju je IDF pokrenuo ubijeno je 29.692 Palestinaca, dok je dva miliona ljudi raseljeno. Pripadnike Hamasa jure specijalne jedinice koje se pozivaju na psalm 18: "Teram neprijatelje svoje i stižem ih, i ne vraćam se dok ih ne istrebim".
Progon je trenutno fokusiran na jug Gaze - Kan Junis ili Rafu, ali niko ne očekuje da će se Izrael tu zaustaviti. "Izrael će ih sve loviti, sve, gde god da su, gde god, i oni to znaju", rekao je Deni Danon, bivši izraelski izaslanik pri Ujedinjenim nacijama.
"Oni znaju da se ne mogu sakriti u Bejrutu, u Kataru, u Turskoj, u Evropi", kazao je Danon i dodao: "Moraće da se kriju mnogo godina, jer je odgovoran svako ko je stajao iza masakra, finansirao ga i obučavao ubice".
Izrael se pokazao sposobnim da deluje u najneprijateljskijem okruženju, izvodeći uspešna ubistva čak i u Iranu.
Jedan od glavnih organizatora osvetničkog pohoda 1973. Ehud Barak, koji je spasao putnike leta 571 kompanije "Sabena" koje su oteli pripadnici "Crnog septembra" i koji je 1975. isplanirao "Operaciju grom", spasavanje otetih putnika "Er Fransa" u Ugandi, ima sumornu poruku za Hamas: "Gonićemo ih do sledeće generacije".
Izraelci objašnjavaju da je "briga o civilima" jedini razlog zašto ne krenu direktno na lidera Hamasa Jahju Sinvara. A to je i razlog zašto Hamas ne pušta preostale taoce.
Afera Lilehamer
Za izraelske lidere, međutim, postoji i element uzdržanosti još od Minhena, naročito ako planiraju da ponovo slede svoje mete u Evropu.
Trag mrtvih Palestinaca privukao je pažnju i podstakao medijske spekulacije da Izrael stoji iza atentata. Iako su neki bez sumnje bili srećni što su im videli leđa, teško su mogli da podrže nezakonita ubistva na evropskom tlu i plašili su se da budu optuženi za zatvaranje očiju.
Njihovi najgori strahovi su se obistinili u julu 1973. sa onim što je postalo poznato kao afera Lilehamer, nazvana po norveškom skijalištu 110 milja severno od Osla, gde su agenti Mosada ubili marokanskog konobara dok je šetao ispred kuće sa trudnom ženom.
Pogrešno su ga identifikovali kao takozvanog Crvenog princa, Ali Hasana Salameha, šefa jedinice Fatah komandosa "Snaga 17" i šefa operacija "Crnog septembra". Norveška policija uhapsila je pola tuceta Mosadovih agenata - ali je vođa tima Majkl Harari uspeo da pobegne iz mreže i pobegne u Izrael.
Tokom policijskih ispitivanja, agent Mosada koji je patio od ekstremne klaustrofobije otkrio je informacije kako bi dobio transfer u zatvorsku ćeliju sa prozorom. Ono što je rekao Norvežanima je podeljeno sa drugim evropskim policijskim snagama i podstaklo je raciju na sigurnu kuću u Parizu. Racije su pokrenule druge, a bujica informacija pružila je prve definitivne dokaze o izraelskoj kampanji atentata.
Meir je bila prinuđena da zaustavi operaciju "Božji gnev", ali na kratko, dok se Izraelci ne regrupišu. Pet godina kasnije, Crveni princ je lociran i ubijen, a sa njim i četvoro nevinih prolaznika. Ironično, glavni arhitekta "Minhena" Abu Daud, im je izmakao.
Ubedljivo poricanje
Da li bi se Izrael izvukao sa takvom kampanjom atentata sada, pošto Evropa postaje uznemirena i zabrinuta zbog stranih sila, posebno koje šalju ubice da ubijaju disidente i prebege? Da li bi evropske vlade pokazale istu strpljivost koju su verovatno pokazale kada je kampanja posle Minhena bila u toku?
Sadašnji šefovi Mosada i Šin Beta odbili su da komentarišu, ali ne i penzionisani šef Šin Beta Jakov Peri.
"Evropljani su navikli da Izrael dolazi i ubija teroriste", rekao je Peri za "Politiko". "Oni jednostavno ne mogu da budu državljani tih zemalja – ne mogu biti Francuzi ili Belgijanci, na primer. Ali oni koji su odgovorni za napade 7. oktobra će na kraju biti progonjeni. Ovo će biti urađeno, iako, naravno, sa ubedljivim poricanjem", dodao je on.
Bivši premijer Ehud Olmert se slaže. "Svi oni zaslužuju da budu ubijeni zbog onoga što su uradili", rekao je on za "Politiko".
"Americi je trebalo 10 ili više godina da ubije Osamu bin Ladena. U redu, treba vremena. Lična sudbina onih koji su počinili, organizovali, orkestrirali i koordinisali zločine 7. oktobra ne zavisi nužno od određenog vremenskog okvira. Moramo da uništimo infrastrukturu Hamasa, da uništimo njihove finansije, moramo da uništimo linije snabdevanja, moramo da uništimo njihove zalihe oružja. Sve ovo moramo da uradimo. Lična sudbina lidera može potrajati duže, ali na kraju dana, mi ćemo doći do svih."
Čak i u Evropi?
"Mislim da Izrael nikada ne radi nešto što nije lepo", rekao je on. "Tako da nećemo učiniti ništa što nije lepo". Zatim je dodao ironično se osmehnuvši: "I, naravno, ako se nešto desi u Evropi, to definitivno neće biti Izrael".