Nemački "Bild" se dosetio još jednog polja za koje bi mogao biti odgovoran predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin – za krađu retkih knjiga ruskih klasika po bibliotekama širom Evrope. Rezultat delovanja "književne mafije" je ogroman: veliki kulturno-istorijski gubitak i milionska materijalna šteta.
Tragom podataka da od 2002. godine dela ruskih pisaca poput Puškina, Gogolja i Ljermontova nestaju iz biblioteka širom Starog kontinenta, nemački list ističe da – pošto su krajem novembra 2023. u Francuskoj uhapšena tri lica iz Gruzije, odgovorna da su oštetila biblioteku u Lionu – iza svega stoji organizovana banda iz bivše republike SSSR-a, kao i da je pomenuti slučaj povezan s prethodnim krađama u Poljskoj, Litvaniji, Estoniji i Švajcarskoj.
"Književna banda" deluje tako što u bibliotekama uzima na čitanje retke primerke koji zbog svoje velike finansijske i kulturne vrednosti mogu da se pregledaju samo u čitaonici, potom ih odnosi na razne načine, ostavljajući vrlo verne falsifikate. Veruje se da je banda napravila detaljne fotografije stranica i koristila ih za pravljenje ubedljivih replika knjiga koje su ukradene.
Lopovi su u Lionu ukrali deset Puškinovih knjiga, među kojima i prvo izdanje "Borisa Godunova" iz 1825, šteta je procenjena na 70.000 evra.
Nekoliko meseci kasnije lopovi deluju u Parizu, odakle iz Nacionalne biblioteke (BNF) odnose devet knjiga – opet Puškinove naslove, njih osam, i jednu knjigu Mihaila Ljermontova. Šteta – neverovatnih 650.000 evra!
Puškinova dela su nestala i iz biblioteke BGE u Ženevi, dok je najgore prošla Univerzitetska biblioteka (BUV) u Varšavi odakle je nestalo čak 78 knjiga na ruskom jeziku, vrednih oko milion evra.
Stručnjak za rusku politiku i profesor na Univerzitetu u Varšavi Hijeronim Grala je rekao da ukradena dela uključuju brojna prva izdanja knjiga Puškina, Ljermontova, Gogolja, Radiščeva i Ševčenka, ali i izneo sumnju, budući da su krađe počele ubrzo nakon početka ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajini februara 2022, da sve organizovano iz Rusije. S tim u vezi je pomenuo da su pojedine knjige prodavane na aukcijama ruske kuće "Litfond".
Nije propustio da primeti da ukradene knjige, ukoliko se nalaze u Rusiji, nikad neće biti vraćene jer "Moskva ne poštuje međunarodne sporazume, pa bi čak i istragu Interpola bilo teško sprovesti".
Iako su pojedinci, svi iz Gruzije, uhapšeni, pljačke nisu zaustavljene. Najnovija "žrtva" je glavna javna biblioteka u Berlinu iz koje je ukradeno pet retkih izdanja klasične ruske književnosti – tri Puškina ("Braća razbojnici", "Boris Godunov" i "Kavkaski zarobljenik"), te prva izdanja futurističkih knjiga Aleksandre Ekster i pesnika Alekseja Kručonih. Šteta - više stotina hiljada evra.
"Bild" podseća i na to da je Univerzitetska biblioteka u Vilnjusu u Litvaniji izgubila 17 knjiga u vrednosti od oko 439.000 evra, Univerzitetska biblioteka Tartu u Estoniji je ostala bez osam dela vrednih oko 158.000 evra, a Nacionalna biblioteka Letonije "ustupila" je kradljivcima dva dragocena dela 2022. godine.
Nemačko glasilo ipak iznosi i to da nema dokaza da je Putin bilo kako povezan s pljačkama, te dodao da je posredi vrlo unosan biznis.