Amerikanci i Evropljani ne mogu da se dogovore u kojoj meri bi trebalo da "nateraju" Rusiju da obnovi Ukrajinu, piše briselski "Politiko". Jedan od predloga o kom se sve više govori je konfiskacija ruske imovine zamrznute nakon eskalacije sukoba u Ukrajini pre dve godine, za koju se procenjuje da vredi oko 250 milijardi evra.
Bajdenova administracija se čvrsto založila za to rešenje, ali vlade u vodećim evropskim zemljama - pre svega u Parizu, Berlinu i Rimu - još imaju rezerve zbog potencijalnih pravnih, etičkih i političkih posledica.
"Nikada ranije nisu oduzete rezerve jedne države, ali prelaženje tog praga, koje je nepovratno, kada uzimate (rusku) imovinu i dajete je Ukrajincima (...) za Evropljane nije prihvatljivo bez neke snažne pravne osnove, koja još nije pronađena", rekao je analitičar u Atlantskom savetu Čarls Ličfild.
Odlučnost Vašingtona da se taj plan sprovede uznemirila je mnoge u Evropi, koji su zabrinuti da bi to moglo da uplaši investitore u evro. Drugi se plaše da bi Moskva mogla da odgovori konfiskacijom evropske imovine u Rusiji, navodi "Politiko".
Problem za Amerikance predstavlja činjenica da se većina sredstava nalazi u Belgiji - iznos koji se čuva u SAD je zanemarljiv - tako da je pristanak Evropljana neophodan.
Kako navodi briselski portal, pozivajući se na razgovor sa neimenovanim američkim zvaničnikom, neslaganja Vašingtona i njegovih evropskih saveznika su duboka.
Evropska komisija, izvršno telo Evropske unije, podržava samo konfiskaciju profita ostvarenih od zamrznutih sredstava, ali ne i same imovine.
"Politiko" podseća da se Ukrajina nalazi u teškoj situaciji, te da je oko 60 milijardi dolara namenjeno toj državi "zaglavljeno" u američkom Kongresu zbog protivljenja republikanaca.
Pojedini analitičari, među kojima je i Ličfild, smatraju da je upravo blokada u Kongresu razlog zbog kog se Amerikanci toliko agresivno zalažu za zaplenu ruske imovine - što zvaničnici iz Vašingtona negiraju.
Brige u Evropi
Evropski zvaničnici uglavnom su izbegavali da komentarišu navode o konfiskaciji imovine. Za njih, je to jednostavno previše rizično, navodi "Politiko".
Evropska komisija je predložila manje ambiciozan plan korišćenja samo profita od imovine, koji bi trebalo da obezbedi oko tri milijarde evra godišnje.
Neimenovani diplomata iz zemlje članice G7 za "Politiko" je rekao da se u Briselu to percipira kao "sigurnija opcija", kao i da tamo nema apetita za konfiskaciju.
"Ne razgovaramo o zapleni zamrznute imovine. Diskusije se vode o prihodima koje ta imovina stvara", rekao je šef evropske diplomatije Žozep Borelj.
Tri države članice EU koje sede za stolom na samitima G7 - Nemačka, Francuska i Italija - zabrinute su da bi konfiskacija imovine mogla da zaplaši investitore.
Oni su saveznika pronašlo u Evropskoj centralnoj banci, koja je više puta upozorila da bi došlo do nestabilnosti kursa evra ako strane države povuku svoju imovinu iz EU.
Sporost Evropske komisije osramotila je njenu predsednicu Ursulu fon der Lajen, koja važi za jednog od najbližih Bajdenovih saveznika u Evropi.
Ona je nedavno iznenadila mnoge, uključujući i neke od svojih najbližih saradnika, kada je predložila da se profit od ruske imovine iskoristi za kupovinu oružja za Ukrajinu - o čemu se ranije nije govorilo.
Evropske diplomate se plaše da će države koje su se i ranije protivile konfiskaciji imovine biti protiv i kupovine oružja za Ukrajinu na taj način.
Sastanak G7 ključan
Očekuje se da će pitanje ruske imovine biti jedna od glavnih tema na samitu G7, koji će u junu biti održan u Italiji.
Amerikanci će pokušati da nateraju saveznike da dođu do zajedničkog stava i pre početka sastanka, a moguće je da će biti izneti i neki "kreativniji" predlozi, piše "Politiko".
Kako navodi taj portal, jedna opcija bi mogla da bude korišćenje ruske imovine kao pokrića za pozajmicu u banci, a zapadne zemlje bi je Kijevu predale samo ako bi Rusija "odbila da otplati pozajmicu kao ratne reparacije" kada sukob bude gotov.
Drugim rečima, EU od Rusije očekuje da otplati dugove za Ukrajinu koje će Brisel uzeti u ime Moskve - i to bez njenog pristanka.