Svet
Može li i kako EU da bez SAD obezbedi vojnu pomoć Ukrajini?
EU je pokrenula inicijativu u martu 2023, a cilj je bio da se Ukrajini za godinu dana isporuči milion artiljerijskih granata. Međutim, zbog nedovoljnih proizvodnih kapaciteta, Unija je uspela da isporuči samo polovinu planiranog
Na stotine Čeha radi danonoćno u istočnoj Češkoj na izgradnji centra za snabdevanje Ukrajine oružjem i municijom, prenosi Rojters. Ova inicijativa deo je napora Evropske unije da Kijevu obezbedi oružje zbog odugovlačenja sa slanjem američke vojne pomoći Ukrajini.
General Ono Ajhelšejm, glavnokomandujući holandske vojske je, obilazeći postrojenje Šternberk, u vlasništvu češkog proizvođača oružja "Ekskalibur armi", izjavio da se gubici Kijeva povećavaju, posebno u istočnoj i južnoj Ukrajini. "Moramo da isporučimo više i da to uradimo brže", rekao je general.
EU je pokrenula ovu inicijativu još u martu 2023, a cilj je bio da se Ukrajini za godinu dana isporuči milion artiljerijskih granata. Međutim, kako su saopštili zvaničnici, za godinu dana EU je, zbog nedovoljnih proizvodnih kapaciteta, uspela da isporuči samo pola miliona zrna. Sada češka vlada nastoji da poveća proizvodnju, sklapajući ugovore sa domaćom vojnom industrijom.
I Holandija pokušava da nadoknadi nedostatak artiljerijske municije, izjavio je pukovnik Simon Vuda, šef holandske operativne grupe za Ukrajinu. Čehoslovačka proizvodi municiju i vozila za protivvazdušnu odbranu, što većim delom finansiraju zapadnoevropske zemlje.
Holandija i druge zemlje trebalo bi da finansiraju proizvodnju oko 800.000 artiljerijskih granata, koje će biti proizvedene u Češkoj.
Zapadni proizvođači nastoje da povećaju proizvodnju kako bi zadovoljili potrebe Kijeva. Kako tvrde vojni analitičari, na svaku granatu koju Ukrajina ispali duž linija fronta, Rusija ispali pet do šest.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba rekao je prošle nedelje svojim evropskim kolegama da je Ukrajini ove godine potrebno 2,5 miliona artiljerijskih granata, ali da je EU poslala samo 400.000.
Isporuke municije u Ukrajinu otežao je američki Kongres, koji je zadržao paket vojne pomoći vredan 60 milijardi dolara.
Kako tvrde analitičari Stefan Gadi i Majkl Kofman, u istraživačkom radu za Međunarodni institut za strateške studije, snabdevanje Kijeva mora da se obezbedi ukoliko se želi preokret u konfliktu. "Zemlje koje podržavaju Kijev trebalo bi da značajno povećaju proizvodnju artiljerijske municije kao i protivvazdušnih sistema", navodi se u ovom izveštaju.
Holandija je izdvojila 250 miliona evra za kupovinu municije za Kijev, uključujući i češku odbrambenu industriju, i zatražila od saveznika da doprinesu sprovođenju ovog plana.
I Francuska i Nemačka razmatraju da se pridruže ovoj inicijativi. Francuski predsednik Emanuel Makron podržao je u utorak, tokom posete Pragu, ovaj plan.
Francuska je pozvala ministre spoljnih poslova i odbrane takozvanih saveznika Ukrajine, kao i generalnog sekretara NATO-a, da pokažu da čine "jedinstveni front" i da daju konkretne predloge za podršku Kijevu.
Međutim, potrebe Ukrajine su znatno veće od potreba za artiljerijskom municijom. Kijev pokušava da ojača svoju protivvazdušnu odbranu, kako bi se suprotstavio superiornim resursima Rusije.
Pavel Doško, direktor poslovnog razvoja u kompaniji "CSG Difens lend sistems", izjavio je da je angažovano na stotine radnika kako bi se povećala proizvodnja u Šternberku, dodajući da "činimo ono šta možemo."
