"Velt": Analena Berbok želi brzu ispravku strateške greške na Balkanu

Mešavina autokratskih politika, ruskog uticaja, organizovanog kriminala i teritorijalnih sporova značajno destabilizuje Zapadni Balkan, a posmatrači se slažu da će Evropa biti bezbedna u dužem periodu jedino ako zemlje regiona budu čvrsto ujedinjene u savez država, piše nemački "Velt".

Ali ovaj geopolitički uvid dolazi kasno, dodaje se u tekstu, u kojem se konstatuje da je malo toga urađeno u poslednjih 20 godina. Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok prilikom jučerašnje posete Balkanu najavila je da je važno da se "ide napred i to brzo", a proširenje EU na ovaj region nazvala "geopolitičkom neophodnošću".

Ne može a da ne pomene Rusiju: Berbokova brani Zapadni Balkan od uticaja Moskve

Ne smeju se dozvoliti sive zone od kojih bi koristi imala Rusija, citira se u tekstu. Kako se dodaje, Zapadni Balkan bi trebalo da bude u centru nemačke spoljne politike, ali sukobi u Ukrajini i Gazi pomerili su fokus sa regiona u poslednje dve godine. Navode se reči Kurta Basenera iz berlinskog tink tenka Savet za demokratske politike koji kaže da se nemački pristup sastoji u rečima bez akcije, bez strategije. On kao primer navodi francusko-nemačko posredovanje u rešavanju "kosovskog konflikta" i kaže da je cilj bio da se izbegne eskalacija. Umesto toga ozbiljan incident dogodio se prošlog septembra.

"Teško naoružani Srbi napali su kosovske policajce i zauzeli manastir na severu Kosova", opisuje "Velt".

Dodaje se da je Beograd angažovao vojsku na "granici" što je Priština videla kao pokušaj "aneksije" delova Kosova, a da stručnjaci smatraju da je nemoguće da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije ništa znao o ovim događajima.  

Zabrinutost zbog mogućih novih sukoba na Balkanu raste ne samo u Berlinu nego i u drugim evropskim prestonicama, konstatuje nemački list i "dijagnostikuje" da je to zbog "srpskog napada na severu Kosova" i zbog toga što "srpski deo BiH želi da se otcepi od ove multietničke države". 

Jednom rečju, u tekstu nemačkog medija kao ne samo glavni nego i jedini "destabilišući faktor" na Balkanu vide se Srbi s obe strane Drine i, još konkretnije, njihovi lideri Aleksandar Vučić i Milorad Dodik. Tu je i nezaobilazna Rusija koja namerno podstiče konflikte, kako se u tekstu navodi.

"Velt" navodi da do sada nije uspelo obuzdavanje "separatiste Dodika", a da EU nije mogla da preduzme kaznene mere protiv njega zbog protivljenja Mađarske. 

Nadalje, ljudi na Balkanu već 20 godina čekaju da budu primljeni u EU i mnogi su izgubili nadu da će se to ikad desiti. Tako "demoralisani" postali su podložni "propagandi", a ruski državni mediji deluju "nesmetano".

Navodi se i da kao što ruski predsednik Vladimir Putin koristi koncept "ruskog sveta" kako bi "opravdao posezanje za zemljama kao što su Ukrajina, Moldavija i Gruzija i potrebu za zaštitom sunarodnika koji žive u ovim državama", sličan koncept kruži Balkanom proteklih nekoliko godina - "srpski svet". Prema njemu, Srbi koji žive u regionu treba da budu zajedno, bez obzira da li žive u Srbiji, "Kosovu", Crnoj Gori ili Severnoj Makedoniji, navodi se u tekstu. Kako se napominje, ideja je slična "Velikoj Srbiji" koju je, prema tvrdnjama Zapada, prigrlio nekadašnji jugoslovenski predsednik i "ratni zločinac" Slobodan Milošević. 

Izveštaj Savetodavne grupe za evropsku politiku od prošlog decembra opisao je zemlje na Zapadnom Balkanu kao "stabilokratije" u kojima režimi osciliraju između autokratije i demokratije, a koje podržavaju strani činitelji koji ne prepoznaju ovakvo stanje u državi i nastavljaju da sarađuju sa autokratskim liderima.

"Ljudi poput Dodika u Republici Srpskoj i Vučića u Srbiji imaju sklonost da postanu još autoritarniji što duže ostaju na vlasti. Stabilokratija se menja nagore tokom vremena i postaje autokratija, naročito ako ima podršku spolja", navodi se u tom izveštaju.

"Velt" kao pozitivan primer uzima Crnu Goru koja ima novu pro-evropsku vladu u želju da se pridruži EU do 2028. Ali negativni razvoj događaja poput "kosovskog konflikta", srpskih autokratskih tendencija i separatizma u BiH mogu da pomrače takve svetle tačke, kako to konstatuje nemački list. 

Dačić upitao nemačku ministarku: Analena, gde si bila do sada?

Prisustvo zapadnih vojnika, angažovanih što preko NATO, kao što je slučaj na KiM, što preko misija EU, kao u BiH, pokazuje koliko je situacija na Balkanu zapaljiva. Uloga stranih vojnika, kako objašnjava "Velt", je da zaštite krhki mir "koji se Rusija svim silama trudi da potkopa". 

Putin zna da mu je lako u regionu jer su institucije u zemljama bivše Jugoslavije ili slabe ili otvoreno naklonjene Moskvi ili oba, i zato što je Zapad tako često ostajao samo na rečima, zaključuje nemački list.