Bitkoin je ponovo dospeo u centar pažnje usled skorašnjeg rasta cena, a samim tim i njen misteriozni osnivač, Satoši Nakamoto.
Nakon što je dotakla svoje najskorije "dno" od oko 16.000 dolara usred kolapsa kripto menjačnice FTX i hapšenja njenog vlasnika Samjuela Benkman-Frida krajem 2022, najveća svetska kriptovaluta je početkom ove godine vredela oko 43.000 dolara, dok u ovom trenutku jedan bitkoin iznosi oko 67.000 dolara uz očekivani dalji rast cena.
Stručnjaci obrazlažu najskoriji skok vrednosti kriptovalute time što je američka Komisija za hartije od vrednosti početkom godine odobrila ETF fondovima da trguju ovom kriptovalutom, što je nateralo teškaše sa Volstrita da pohrle ka digitalnim novčićima, kao i predstojećim prepolovljavanjem proizvodnje novih tokena u aprilu, koji se dešavaju na svake četiri godine.
Satoši Nakamoto – čovek ili mit?
Pravi identitet osobe koja stoji iza pseudonima Satoši Nakamoto obavijen je velom misterije – što nije sprečilo brojne spekulacije o tvorcu bitkoina i čoveku u čijim se digitalnim novčanicima nalazi 1,1 milion "novčića" ukupne vrednosti od oko 70 milijardi dolara, kao ni pojedince koji tvrde da su oni zapravo misteriozni Satoši.
Jedna od popularnih teorija je da iza ovog pseudonima stoji Ilon Mask, a (klimavi) argumenti se zasnivaju na tome da je tehnološki milijarder nekada bio direktor "Pejpala", kao i da je preuzeo "Teslu" 2008. godine, kada se ideja bitkoina rađala.
Još je manje verovatna hipoteza da je Satoši zapravo pokojni nobelovac Džon Neš, a drugi "osumnjičeni", japanski inženjer Dorijan Satoši Nakamoto, negirao je da on stoji iza bitkoina, a isto je učinio i "pravi" Satoši dok je još bio aktivan na internetu.
Takođe postoje tvrdnje da je u pitanju informatičar Hal Fini, koji je izvršio prvu transakciju bitkoina, i koji je preminuo usred komplikacija u vezi sa amiotrofičnom lateralnom sklerozom 2014. godine, odnosno četiri godine nakon što se Satoši povukao iz javnosti.
Konačno, tu je i hipoteza da je tvorac bitkoina informatičar, kriptograf i pravnik Nik Sabo, tvorac ideje "bit-zlata" koja nikad nije zaživela, ali koja je predstavljala osnovu za tehnologiju bitkoina.
Novinar Brejdi Dejl za portal "Aksios" citira autora knjige "Kraljevi kriptovaluta" Džefa Džona Robertsa koji tvrdi da je "javna tajna" među dugogodišnjim bitkoinašima da je Sabo zapravo Satoši, a Dejl dodaje i da im se stilovi pisanja poklapaju. Sabo je, međutim, ove tvrdnje negirao.
Novi tragovi
Spekulacije o Satošijevom identitetu intenzivirale su se nakon što je na njegov digitalni račun nedavno prebačeno 26 bitkoina, a što je prvi znak bilo kakve aktivnosti otkako je tvorac prve kriptovalute "nestao" pre više od 10 godina, javio je u januaru "Forbs".
Povrh toga, krajem februara je u javnost dospela iscrpna prepiska Satošija sa kripto pionirima Adamom Bekom i Martijem Malmijem, u okviru tužbe Kripto alijanse za otvoreni patent, društva koje se zalaže za decentralizaciju tehnologija za kriptovalute, protiv australijskog informatičara Krega Vajta, koji već godinama tvrdi da je zapravo on Satoši.
Međutim, internet detektivi do sada nisu naišli na tragove u prepisci koji bi pružili čvršće dokaze ka bilo kojoj od pomenutih hipoteza (ili, pak, nekoj novoj), ali jezik kojim se Satoši koristio ide u prilog argumentu da on zapravo nije Japanac (iako se jednom prilikom identifikovao kao neko ko živi u Japanu), već da mu je engleski jezik maternji.
Satošijevu pismenost na engleskom komentarisao je i Malmi, koji je na Iksu (nekadašnji Tviter) istakao da on nikada nije pravio gramatičke greške.