Nekoliko dana pre obraćanja američkog predsednika Džozefa Bajdena o "stanju nacije", međunarodne i američke diplomate podelile su sa portalom "Politiko" listu "idealnih" tema govora - trajno primirje u Gazi, kritika Kongresa zbog odugovlačenja slanja pomoći Kijevu, sankcionisanje svih ruskih banaka, pohvala novom predsedniku Argentine.
Samo jedna želja im se ostvarila. Bajden je svoj govor počeo tiradom o situaciji u Ukrajini. "Istorija nas posmatra. Nećemo pokleknuti. Ja neću pokleknuti", poručio je on.
Priča o Ukrajini obradovala je mnoge u Evropi gde su najbliži saveznici Vašingtona strahovali da će sa sve glasnijim republikancima na Kapitolu američka pomoć Kijevu izostati.
Ukrajina je na mnogo načina bila idealna startna tema za Bajdenov tim (savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan i njegov glavni zamenik Džon Fajner napisali su govor). Oni vide sukob kao jasan slučaj borbe dobra i zla, kao i kao globalni vapaj za demokratijom. Takođe je način da se istakne nepopustljivost republikanaca u Kongresu i kritikuje rival - Donald Tramp, piše "Politiko".
Bajden se mnogo kasnije u govoru pozabavio drugim spoljnopolitičkim pitanjima, uključujući i rat Izraela i Hamasa, ali je to učinio na način koji teško da će zadovoljiti njegove kritičare. Iako je "kritikovao" i Hamas i Izrael, nije pozvao na momentalno primirje, nije zapretio Izraelu da će ostati bez vojne pomoći i poručio je da jevrejska država "ima pravo da krene na Hamas".
Drugim rečima, pokazao je nekoherentnost američke politike na Bliskom istoku. SAD naoružava Izrael, ali Izrael ignoriše molbe Amerike da dozvoli da više pomoći stigne do civila preko kopna. Dakle, SAD sada "igraju pipirevku" oko dugogodišnjeg saveznika da bi izvukle više pomoći za Palestince koje Izrael bombarduje uz pomoć Vašingtona.
Kao i u svakom govoru o stanju nacije dominirala je unutrašnja politika, naročito sada kada je izborna godina. Bajden je više puta "bocnuo" Trampa poručujući da će "štititi demokratiju" i tako aludirajući da je njegov protivnik pretnja "američkim vrednostima".
Jedan neimenovani evropski diplomata poručio je da mu je najbolji deo govora zapravo bila energija koju je vremešni predsednik pokazao. "Ton i isporuka su možda važniji od supstance?", rekao je diplomata.