"Spektejtor": Kina u martu ubedila SAD da obustave isporuku poljskih "migova" Ukrajini

Kina je početkom marta ubedila Amerikance da ne dozvole Poljskoj da pošalje svoje "migove 29" Ukrajini, otkriva britanski magazin "Spektejtor".

Nakon početka ruske specijalne vojne operacije 24. februara, članice NATO-a ubrzo su počele da šalju velike količine naoružanja Ukrajini, a Poljaci su već početkom marta Kijevu ponudili celokupnu eskadrilu svojih "migova 29".

SAD su u prvom trenutku podržale ovu odluku poljskih vlasti, ali su svega dan kasnije promenile svoj stav, nazvavši poljsku ponudu "neodrživom".

U prvi mah, ova odluka Vašingtona delovala je krajnje neobično. Međutim, kako piše "Spektejtor", do nje je došlo nakon diplomatske inicijative Kine i dela evropskih država. Oni su ubedili Amerikance da odustanu od isporuke aviona Ukrajini, kako bi se sprečila dalja eskalacija sukoba.

Od kada je došlo do razbuktavanja sukoba u Ukrajini krajem februara, Kina koristi svoj politički i ekonomski uticaj kako bi sprečila podizanje tenzija i potencijalnu nuklearnu eskalaciju, navodi britanski list.

Kina koristi svoj uticaj kako bi sprečila eskalaciju sukoba

Upravo su inicijative iz Pekinga, potpomognute delom država članica EU, imale presudan uticaj na SAD da odustanu od slanja pojedinih vrsta naoružanja Kijevu, uključujući avione, helikoptere, savremene tenkove i krstareće rakete.

U tom kontekstu treba gledati i na odluku Amerikanaca da pritisnu Varšavu na obustavljanje slanja "migova" u Ukrajinu.

Koliko bi ovi avioni zaista pomogli Ukrajini u sukobu sa ruskom avijacijom krajnje je upitno. Poljski "migovi" prizvedeni su početkom osamdesetih za potrebe oružanih snaga Istočne Nemačke, a Poljska ih je 2003. godine kupila po simboličnoj ceni od jednog evra po komadu. Rumunija, još jedna članica istočnog krila NATO-a, svojih 20 "migova 29" izbacila je iz upotrebe pre više godina.

Ipak, sam čin slanja borbenih aviona Kijevu poslao bi snažnu poruku da je NATO spreman na direktniju umešanost u ovom sukobu, ocenjuje list.

Odluku Kine da preuzme diplomatsku inicijativu podstakla je i naredba ruskog predsednika Vladimira Putina od 27. februara ove godine da se nuklearne snage te države stave u stanje pripravnosti. Peking je nakon toga iskoristio svoj uticaj, kako na Vašington, tako i na Moskvu, da smiri strasti i spreči dalju eskalaciju sukoba, piše "Spektejtor".

Kineska inicijativa tako je odigrala ključnu ulogu u odluci Vašingtona, a samim tim i čitavog NATO-a, da zauzme oprezniji stav i ograniči svoju podršku Ukrajini na slanje artiljerije, protivvazdušnih i protivtenkovskih sistema, navodi britanski nedeljnik.