Nekada uspešni mirovni pokret Švedske na samrti je u trenutku dok se zastava te zemlje podiže ispred NATO štaba u Briselu, piše "Gardijan", navodeći da je u javnosti ove do skoro neutralne i pacifističke zemlje, tema mira u potpunosti nestala iz javne debate, od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini.
"Smatralo se da je potpuno naivno govoriti o miru. Nazvali su nas naivnim ili putinistima", svedoči Ana Sandstorm, jedna od mirovnih aktivistkinja ove zemlje, direktorka Međunarodnog centra Ulof Palme (po imenu ubijenog švedskog premijera), organizacije za demokratiju i socijalnu pravdu.
Švedska je tako, gotovo zabranjujući da njeni građani uopšte o tome i diskutuju, ulaskom u najveći vojni savez prekinula svoju dvovekovnu tradiciju vojnog nesvrstavanja i to nakon što je proglasila da se nalazi u neposrednoj opasnosti od rata.
"Retorika premijera Ulfa Kristersona bila je nepromišljena. Mi nismo na ivici rata. Izuzetno je opasno pričati takvim terminima. Čak i ako je rat neminovan, pripravnost je mnogo više od vojne opreme", dodala je Sandstorm.
Dodatni udar na švedske mirovnjake desio se u decembru kada je vlada objavila da ukida mirovni fond koji je pružao finansijsku podršku mirovnim organizacijama još od 1920-ih. Za "Gardijanovu" sagovorinicu bio je to "zabrinjavajući znak da vlada ne želi da pacifistička gledišta budu jaka".
Profesor političkih nauka na Univerzitetu u Geteborgu i aktivni socijaldemokrata Ulf Bjereld ocenjuje da je ulazak Švedske u NATO neuspeh mirovnog pokreta.
"Sada postoji veliko razočarenje među pripadnicima mirovnog pokreta u Švedskoj. Proces debate je išao tako brzo i mirovni pokret nije uspeo da zaustavi članstvo u NATO-u, rekao je on, dodajući da bi, kada je već postignut dogovor o ulasku u vojnu alijansu, mirovnjaci trebalo da se okrenu insistiranju na zabrani raspoređivanja nuklearnog oružja na švedskom tlu.
Mnogi će, ukazuje britanski list, čeznuti za bivšom švedskom politikom vojnog nesvrstavanja, za koju je Lisa Nobo, predsednica Švedske Socijaldemokratske omladinske asocijacije (SSU) koja se kandiduje za parlament EU, rekla "da nam je dala glas da kritikujemo i dajemo prioritet humanosti i solidarnosti".
"Ako kritikujete NATO, automatski ste proruski orijentisani. U debati ne postoji mogućnost da u glavi imate dve misli u isto vreme", dodala je ona, ilustrujući koliko Šveđani, zapravo, nisu smeli ni da se usprotive odustajanju od vojne neutralnosti.
Jer, Ulf Kristerson je odlučio: "Nema više ničega što bi trebalo da bude neutralno. Postoji Zapad i postoji Rusija."
Švedsko društvo za mir i arbitražu, koje je sa svojih 140 godina jedna od najstarijih mirovnih organizacija na svetu, povećalo je broj članova sa 6.500 pre specijalne vojne operacije u Ukrajini na više od 15.000.
I njegova predsednica Kerstin Bergea, koja je članstvo Švedske u NATO-u nazvala "istorijskim pogrešnim prioritetom", ocenjuje takođe da je tokom debate o NATO-u bilo "veoma malo prostora za kritičke glasove".
"Istorijski glas Švedske za mir izgleda da je utihnuo. Zabrinuti smo da ćemo sasvim ućutati", komentariše ona.
Sada kada se Švedska pridružila NATO-u, Bergea se nada da će ta zemlja bar delovati kao "mirotvorac" unutar alijanse i zauzeti snažan stav protiv nuklearnog oružja.