Posle 35 godina službe pod sedmoricom različitih predsednika i desetoricom državnih sekretara, i demokrata i republikanaca, Viktorija Nuland odlazi u penziju, piše italijanski sajt "Elektomagazin".
Dosadašnja pomoćnica državnog sekretara, jedna od najuticajnijih političarki i supruga čuvenog neokonzervativca Roberta Kejgana, popularna Torija, kako je nazivaju u vašingtonskim palatama, objavila je da odlazi u penziiju, što je odmah potvrdio njen šef, državni sekretar Entoni Blinken, uz uobičajene pohvale i reči zahvalnosti.
Međutim, on je prihvatio ostavku i odmah imenovao Džona Basa, dosadašnjeg drugog podsekretara, koji se bavio životnom sredinom, ekologijom i "zelenom tranzicijom", za novog pomoćnika državnog sekretara.
Ova promena nas ne može a da nas ne ostavi zbunjenim. Sigurno je da će Bas imati malo toga da kaže ili uradi u američkoj spoljnoj politici. Ali ovo imenovanje je samo privremeno.
To se dešava u trenutku kada je nazivanje stvari kritičnim postalo samo eufemizam. SAD velike imaju velike probleme u Gazi, u Zapadnoj Africi, u Crvenom moru, ali, pre svega, imaju problem sa sukobom u Ukrajini, koga su same izazvale.
Upravo u Ukrajini je, ne tako davno, Nulandova igrala ključnu ulogu, a tu ulogu je odigrala nekoliko puta.
U stvari, Nulandova je bila ta koja je tkala mrežu i držala konce puča na Majdanu. Ona je nasilno zbacila legalno izabranog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča, koga je sumnjičila da je previše blizak Putinu. Ali, Janukovič je samo, i to iz ekonomskih razloga, tražio dobre odnose sa Rusijom, što je garantovalo i rusko-jezično stanovništvo u Ukrajini, koje je činilo skoro 40 odsto i značajno doprinelo njegovoj pobedi.
Tokom vrelih danima na Majdanu, Nulandova je lično boravila u Kijevu da bi, kako se to kaže, režirala događaje. Upravo je ona izabrala novog šefa vlade (a nije bilo ko izabran): Arsenije Jacenjuk, ekonomista koji je tokom tranzicije gurnuo Kijev dublje u zapadnu orbitu.
Nulandova je naterala Jacenjuka da postavi još trojicu ljudi na važna mesta u vladi: jednog Amerikanca, iako ukrajinskog porekla, jednog Gruzijca i jednog Litvanca. Sva trojica su bila rado viđena u Vašingtonu. I sva trojica su izabrana na predlog dve privatne kompanije, u vlasništvu Džordža Soroša.
S druge strane, ona je stručnjak za Rusiju. Ona je o tom pitanju savetovala mnoge američke predsednike, izuzev, naravno, Trampa. Za vreme njegovog mandata, Nulandova je, jedan jedini put za skoro četrdeset godina, sklonjena iz Vašingtona.
Međutim, ona je supruga Roberta Kejgana, koji se smatra za jednog od glavnih protagonista novog "demokratskog intervencionizma", čiji je cilj izvoz američke ideologije širom sveta.
Nulandova je i sama Ruskinja. Tačnije, ona je ćerka jevrejskog lekara koji je iz ruske Besarabije pobegao u Ameriku. Njen nedostatak simpatija prema Moskvi je svima dobro poznat. Sve njene političke aktivnosti bile su usmerene na pokušaje razbijanja Rusije.
Amerikanci će se morati podvući. Šta je sa Evropljanima? Oni su korisni, ali se ne računaju.
Upravo u telefonskom razgovoru sa američkim ambasadorom u Ukrajini, koji je Nulandovoj ukazao na sumnje saveznika, posebno Nemaca, u vezi sa kandidatom koga je izabrala za šefa kijevske vlade, ona mu je odgovorila: "J***š EU!"
Nulandova konačno odlazi. Da li odlazi dobrovoljno? I u to treba sumnjati. Senzacionalni neuspeh njene nedavne misije u Zapadnoj Africi možda je imao uticaja, zbog čega ju je javno ismejala portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Bila je to, bez sumnje, sramota za krugove u Vašingtonu bliske Entoniju Blinkenu, koji najzad počinju da razmišljaju o potrebi da pregovaraju sa Moskvom.