Sve je počelo idilično. Mladi, tek venčani, zaljubljeni par iz Amerike 1975. godine otišao je na medeni mesec u karipsku državu poznatu po dugim tirkiznim plažama i uzbudljivoj bogatoj istoriji. Jedne romantične večeri na Haitiju, mladi Klintonovi upoznali su vudu sveštenika (bivšeg hemičara u Njujorku) Maksa Bovoara i odlučili da prisustvuju njegovom ritualu.
Vudu sveštenik je, kako je naveo bivši predsednik Amerike Bil Klinton u memoarima "Moj život", paru za početak održao kratko predavanje o "vudu teologiji".
"Posle nekoliko minuta ritmičnog plesa uz bubnjeve, pojavili su se duhovi i zaposeli ženu i muškarca. Čovek je nastavio da trlja zapaljenu baklju po celom telu i hoda po užarenom uglju, a da nije izgoreo. Žena je više puta vrištala, a zatim je zgrabila živo pile i odgrizla mu glavu", prepričavao je bivši predsednik Amerike noć koju je, na nesreću miliona ljudi širom sveta, opisao kao prekretnicu u kojoj je odlučio da se vrati politici.
Klinton, koji je u tom trenutku radio kao profesor prava, ranije je izgubio trku za Kongres. Premišljao se da li da se još jednom kandiduje za državnu funkciju, budući da se očekivalo da će pozicija državnog tužioca Arkanzasa biti upražnjena.
"Kada smo se vratili sa Haitija, odlučio sam da se kandidujem za državnog tužioca", priseća se Klinton, navodeći da je najvažnija lekcija koju je naučio na Haitiju to da "Gospod deluje na tajanstvene načine", pisao je "Vašington post".
Uprkos bajkovitom početku, ljubavna priča gospodina i gospođe Klinton definitivno neće biti za primer. Najdeblji kraj u njihovoj vezi je, ipak, po svemu sudeći, izvuklo siromašno ostrvo na kome su "otvorili oči i doživeli prosvetljenje".
Invazija sa dugoročnim katastrofalnim posledicama
Amerika je u 20. veku čak dva puta izvršila invaziju na Haiti. Prvi put nakon Prvog svetskog rata, a drugi 1994. godine za vreme Klintonove administracije.
Kako to obično biva, američka operacija u kojoj je 25.000 vojnika imalo za cilj da svrgne sa vlasti vojnu huntu i "uspostavi demokratiju i mir" može se smatrati korenom velikog broja problema sa kojima se suočava Haiti danas, ocenio je za "Tajm" istoričar rođen na Haitiju, koji predaje političke nauke na Univerzitetu u Virdžiniji Robert Faton.
"Ako se osvrnemo operaciju, možemo da zaključimo da je ona bila veliki neuspeh — niti je promenila, niti je demokratizovala Haiti. Situacija je sada verovatno katastrofalnija nego što je bila sredinom 90-ih. Bio je to trenutak euforije, koji se završio katastrofom", objašnjava profesor.
"Izvinite, greška"
Predsednik Žan-Bertran Astirid kojeg je Klinton vratio na vlast u Haitiju potpisao je sporazume sa MMF-om i Svetskom bankom, otvorivši tržište Haitija za spoljnu trgovinu, što je, između ostalog, rezultiralo time da je ostrvo moralo da počne da uvozi većinu hrane.
"Posle američke intervencije, Haiti je postao zemlja koja zavisi od međunarodnih finansijskih organizacija – bio je i još uvek je na milosti onoga što je međunarodna zajednica spremna da da", navodi Faton.
Pored toga, 1995. godine Klinton je primorao ostrvsku državu da ukine carine na pirinač uvezen iz Amerike. Haiti je tada smanjio uvozne carine na pirinač sa 50 na 3 odsto. Bivši predsednik SAD je tvrdio da će to pomoći Haitiju da se "industrijalizuje". Stručnjaci su, međutim, odmah predvideli posledice i upozorili da će ovaj potez ozbiljno oštetiti poljoprivredu na Haitiju.
Nakon usvajanja Klintonovog zahteva, Haiti je postao četvrti po veličini uvoznik pirinča iz SAD, iako su u tom trenutku bili najsiromašnija zemlja na zapadnoj hemisferi. Većina uvezenog pirinča dolazila je iz Klintonove matične države – Arkanzasa. I danas je Haiti peti najveći uvoznik američkog pirinča na svetu, iako ima samo 10 miliona stanovnika.
Klinton je priznao grešku i javno se izvinio zbog ovog poteza tek 2010. godine.
"To je možda bilo dobro za neke od mojih farmera u Arkanzasu, ali nije uspelo. Bila je to greška. Zbog toga što sam uradio moram da živim svaki dan sa posledicama izgubljenog kapaciteta za proizvodnju pirinča na Haitiju koji je hranio te ljude", rekao je licemerno Klinton u godini u kojoj je bez imalo zadrške od strane UN imenovan za međunarodnog koordinatora za pomoć Haitiju.
Prijatelji Bila Klintona stižu u spas
U januaru 2010. godine već dovoljno izmučeni Haiti pogodio je razorni zemljotres, ubivši više od 230.000 ljudi. Međunarodni donatori obećali su oko 13,3 milijarde dolara pomoći karipskoj državi.
Bil Klinton je imenovan za kopredsedavajućeg Privremene komisije za oporavak Haitija (IHRC). Komisija je tada naširoko kritikovana zbog sporog i tromog dobavljanja pomoći, a utvrđeno je, kako je preneo "Bi-Bi-Si", da je samo 9 odsto novca strane pomoći otišlo vladi Haitija, a 0,6 odsto lokalnim organizacijama.
Najveći deo sredstava otišao je agencijama UN, međunarodnim grupama za pomoć, privatnim izvođačima i civilnim i vojnim agencijama zemalja donatora.
Na primer, Pentagon je Stejt departmentu naplatio stotine miliona dolara za slanje američkih vojnika da dele flaširanu vodu i "održavaju red" na ulicama razorene prestonice Haitija, pisao je "Bi-Bi-Si".
Međutim, u procurelim privatnim mejlovima Klintonove dodatno je potvrđen opšti utisak javnosti da je američka pomoć Haitiju pod njihovim rukovodstvom bila debakl.
Nakon zemljotresa, američki kapitalisti i privatni izvođači želeli su da iskoriste situaciju i zarade na katastrofi, što je jedan američki izaslanik u diplomatskoj depeši koju je objavio "Vikiliks" opisao kao "zlatnu groznicu".
Prednost su, kako se čini, imali "Bilovi prijatelji".
U i-mejlovima najviših zvaničnika Fondacije Klinton, Kejtlin Klevorik, viša pomoćnica Hilari Klinton, tražila je da se pri proceni pristiglih ponuda za pomoć obrati posebna pažnja na one koji nose oznaku "FOB" (prijatelji Bila Klintona) ili "VJK VIP" (Vilijam Džeferson Klinton VIP).
"Morate da označite kada su ljudi prijatelji Vilijama Džefersona Klintona", napisala je zvaninica Stejt departmenta, koja je proveravala ponude pristigle preko Klintonove fondacije.
Klevorik se kasnije "Ej-Bi-Si njuzu" pravdala navodeći da je to bilo važno kako bi "mogla da utvrdi da li su potencijalni izvođači imali istoriju na Haitiju", ili "iskustva u pružanju pomoći u slučaju katastrofe".
Debakl "Karakol"
Klintonovi su, pored svega navedenog, najviše kritikovani zbog tzv. fabrike odeće poznate kao "Industrijski park Karakol".
Fondacija Klinton je u saradnji sa Klintonovim Stejt departmentom, pomogla dogovor sa Vladom Haitija za izgradnju fabričkog kompleksa vrednog 300 miliona dolara 2012. godine.
Kako je pisao "Bi-Bi-Si", nekoliko stotina farmera iseljeno je sa svog zemljišta kako bi se napravilo mesto za proizvodnu lokaciju od 600 hektara, koja proizvodi odeću za američke trgovce poput "Volmarta" i "Targeta".
Bil Klinton je obećao da će zbog novootvorene fabrike "u kratkom roku" biti otvoreno 100.000 novih radnih mesta. U "Industrijskom parku Karakol" je, međutim, otvoreno samo 8.000 radnih mesta.
Na Haitiju je prošle nedelje proglašeno vanredno stanje zbog eskalacije nasilja, kada su naoružane bande su upale u zatvor i oslobodile zatvorenike, a 10.000 ljudi je raseljeno.
Juče je premijer Haitija Arijel Anri podneo je ostavku nakon višenedeljnog pritiska i sve većeg nasilja u toj karipskoj zemlji. Prošle nedelje je saopšteno da zbog novih nemira na ostrvu Sjedinjene Američke Države razmatraju da pošalju marince na Haiti.
Dok se čeka dalji razvoj situacije, u vazduhu ostaju mnoga "šta bi bilo kad bi bilo" pitanja. Na primer, da li bi zlosrećna sudbina Haićana bila drugačija da su Klintonovi za svoje prvo bračno putovanje izabrali drugu destinaciju i da im vudu sveštenik nije otvorio oči. Ili, šta bi se desilo da su bili manje sebični, koristoljubivi i pohlepni.