Hrvatski geopolitičar: Jedini gubitnik u konfliktu Rusije i Zapada biće Ukrajina
U svom verovatno poslednjem velikom intervjuu pre predsedničkih izbora, koji će biti održani od 15. do 17. marta, ruski predsednik Vladimir Putin odgovorio je na pitanje o mogućem ulasku poljskih trupa u Ukrajinu, piše hrvatski geopolitičar Zoran Meter za sajt "Geopolitika njuz".
U ovom trenutku pitanje ulaska trupa pojedinih članica NATO-a u Ukrajinu je veoma aktuelno u Evropi i svetu, i to nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron izjavio da ne može da isključi slanje francuskih vojnika u tu zemlju.
U međuvremenu je Makron nekoliko puta pokušao da objasni svoju izjavu, ali su ta objašnjenja bila konfuzna i podstakla su više pitanja nego odgovora. Na kraju je rekao da bi se radilo samo o jedinicama koje bi uvežbavale ukrajinsku vojsku i koje ne bi sudelovale u vojnim operacijama na linijama fronta.
Iako su njegove reči odmah odbacile mnoge evropske zemlje, članice NATO-a, Makron je naišao na razumevanje upravo u Poljskoj.
Tragične posledice po Ukrajince
Putin je rekao da bi ulazak poljskih trupa imao tragične posledice pre svega za same Ukrajince, jer, ako Poljska pošalje svoje trupe u Ukrajinu, one odatle neće otići. Varšava će samo povratiti prostore koje smatra svojim "istočnim zemljama".
"Oni žele da vrate zemlje koje istorijski smatraju svojima," dodao je Putin, "a koje je Josif Visarionovič Staljin poklonio Ukrajini."
Na slično pitanje, šta bi značio ulazak američkih vojnika u Ukrajinu, Putin je odgovorio da bi Rusija to tretirala kao (vojnu) intervenciju. Drugim rečima, on nije takvu hipotetičku odluku Varšave "smestio u isti koš."
Ovih dana zamenik glavnokomandujućeg Generalštaba poljske vojske general Karol Dimanovski izjavio je da je 300.000 hiljada vojnika NATO spremno da dođe u Poljsku.
Očigledno je da se sada vode velike igre, čije bi posledice mogle da budu dalekosežne, ne samo za Ukrajinu. Pre ili kasnije, konflikt u Ukrajini će morati da se završi diplomatskim putem.
Pošto je u jednačini, koja uključuje Rusiju, Zapad i Ukrajinu, a čija je nepoznanica završetak sukoba, nemoguće da se pronađe rešenje koje bi sve tri strane učinilo pobednikom (ili neporaženim), jasno je da će neko od njih ostati nezadovoljan.
Odgovor se nameće sam po sebi: onaj ko je u jednačini najslabija karika.
Ni Zapad ni Rusija neće dozvoliti da ukrajinski sukob izmakne kontroli
Zapad ne sme da izgleda poraženo, jer bi to imalo negativne posledice po njegov položaj u međunarodnoj zajednici, posebno u trenutku kada se formira nova geopolitička slika sveta. Još manje poražena može da postane Rusija, za koju je ovaj rat egzistencijalan.
Putin je u istom intervjuu ponovo jasno dao do znanja da se u svim budućim pregovorima o završetku ukrajinskog rata mora polaziti od političkih i vojnih realnosti na terenu. Ruska vojska ne pokazuje želju da se povuče iz Ukrajine. Upravo suprotno. Ona je preuzela potpunu inicijativu i neprekidno napreduje.
Istorija je mnogo puta dokazala da međunarodno pravo nije svetinja i da ono zavisi od političkih interesa moćnika.
Tako će biti i ovoga puta. Danas se svet nalazi pred mogućnošću direktnog vojnog sukoba između Rusije i Zapada. Ovaj sukob ni jedna strana ne želi i sigurno ga neće dopustiti, bez obzira na uzavrelu retoriku.
I u Moskvi i u Vašingtonu (ostali su po tom pitanju sasvim nebitni statisti ili puki poslušnici) jako dobro znaju da bi vojni sukob između Rusije i SAD-a značio Treći svetski rat i da bi u njemu bilo korišćeno nuklearno oružje.
Da bi se to izbeglo, nužan preduslov je postizanje dogovora. Jasno je da će stvarni gubitnik u toj jednačini, zaključuje Meter, postati Ukrajina.