Palata predsednika Republike Italije saopštila je da maršal Tito nije više "Vitez republike".
Objašnjenje je da "odlikovanje ističe smrću primaoca", ali ovo priznanje dugo je u Italiji već predmet polemika između partija desnog centra, koje su želele da ga oduzmu bivšem predsedniku Jugoslavije, i levog centra, kritičara tog predloga. Predsednička palata Kvirinale je presekla da su "odlikovanja povezana sa životom primaoca i prestaju posle njihove smrti", pa "maršal Tito nije više nosilac ’Viteza ordena velikog krsta za zasluge Republike Italije’, odlikovanja koje mu je dodeljeno 2. oktobra 1969. godine.
"Situacija je jasna u vezi sa Josipom Brozom Titom, šefom jugoslovenskih komunista, odgovornim za masakr u jamama, a koji je bio nosilac odlikovanja od 1969, do smrti 4. maja 1980. godine", ističe se.
Sada treba videti da li je ova odluka dovoljna da se stigne i do kraja političkih bitaka.
Ova istorijska odluka je bez zamerki, kako sa pravne tačke gledišta, tako i sa istorijske - podsećaju poslanici Demokratske partije (PD) levičarske orijentacije, na Komisiji za ustavna pitanja, jer Kvirinale "nije doneo odluku već samo citirao zakon", ostavljajući tu materiju istoriji, i njenoj interpretaciji, bez da se sada politički instrumentalizuje.
Partija premijerke Đorđe Meloni Italijanska braća izražava zadovoljstvo što je "raspleteno klupko", podsećajući na zakon prema kome počasti dodeljene za života prestaju smrću. Istovremeno, već duže vreme desničari govore o "diktaturi maršala Tita" i nečemu "nerazdvojnom od etničkog čišćenja Italijana koji su živeli u Istri, Rijeci i Dalmaciji".
Gubitkom odlikovanja dodeljenog maršalu Titu čuva se sećanje na bolnu uspomenu italijanskog naroda na žrtve u jamama i na progon, ističe se.
Podseća se da se odluka ne odnosi samo na Tita, već i na "bivšeg rumunskog diktatora Nikolaja Čaušeskua", nosioca istog odlikovanja, kao i na Mobutua Sesea Sekoa, bivšeg predsednika Zaira. I te počasti sad su nevažeće.
Ostaje ipak deo istorije
Imena Tita i ostalih nalaze se i dalje na zvaničnom sajtu Predsedništva republike, gde ostaju kao istorijski dokument.
"To je i pravedno, prošlost se ne briše. Bilo je to neko vreme kada je Italija želela da istakne određene ličnosti. I to ne treba da se zaboravi", objašnjava se.