Bivši lider SFRJ ostao bez odlikovanja Italije: Tito više nije "Vitez republike"

Palata predsedni­ka Republike Ita­lije saopštila je da maršal Tito nije vi­še "Vitez republike".

Obja­šnjenje je da "odlikovanje ističe smrću primaoca", ali ovo priznanje dugo je u Italiji već predmet polemika između partija desnog centra, koje su že­lele da ga oduzmu bivšem predsedniku Jugoslavije, i levog centra, kritiča­ra tog predloga. Predsed­nička palata Kvirinale je presekla da su "odli­kovanja povezana sa živo­tom primaoca i prestaju posle njihove smrti", pa "maršal Tito nije više nosilac ’Viteza ordena velikog krsta za zasluge Republike Italije’, od­likovanja koje mu je do­deljeno 2. oktobra 1969. godine.

"Situacija je jasna u vezi sa Josipom Brozom Titom, šefom jugoslo­venskih komunista, odgo­vornim za masakr u jama­ma, a koji je bio nosilac odlikovanja od 1969, do smrti 4. maja 1980. godi­ne", ističe se.

Sada treba videti da li je ova odluka dovoljna da se stigne i do kraja poli­tičkih bitaka.

Ova istorijska odlu­ka je bez zamerki, kako sa pravne tačke gledišta, tako i sa istorijske - pod­sećaju poslanici Demo­kratske partije (PD) le­vičarske orijentacije, na Komisiji za ustavna pi­tanja, jer Kvirinale "ni­je doneo odluku već samo citirao zakon", ostavlja­jući tu materiju istoriji, i njenoj interpretaciji, bez da se sada politički instrumentalizuje.

Partija premijerke Đorđe Meloni Italijan­ska braća izražava za­dovoljstvo što je "raspleteno klupko", pod­sećajući na zakon prema kome počasti dodeljene za života prestaju smrću. Istovremeno, već duže vreme desničari govore o "diktaturi maršala Tita" i nečemu "ne­razdvojnom od etničkog čišćenja Italijana koji su živeli u Istri, Rijeci i Dalmaciji".

Gubitkom odli­kovanja dodeljenog maršalu Titu čuva se sećanje na bolnu us­pomenu italijanskog naroda na žrtve u ja­mama i na progon, is­tiče se.

Podseća se da se odluka ne odnosi sa­mo na Tita, već i na "bivšeg rumunskog diktatora Nikolaja Ča­ušeskua", nosioca is­tog odlikovanja, kao i na Mobutua Sesea Sekoa, bivšeg predsednika Za­ira. I te počasti sad su nevažeće.

Ostaje ipak deo istorije

Imena Tita i ostalih nalaze se i dalje na zvaničnom sajtu Predsedništva republike, gde ostaju kao istorijski doku­ment.

"To je i pravedno, prošlost se ne briše. Bilo je to neko vreme kada je Italija želela da istakne određene ličnosti. I to ne treba da se zaboravi", objašnjava se.