Ruski stisak na lanac snabdevanja nuklearnom energijom sve je jači, a najnoviji poslovni poduhvat Moskve izazvao je gnev u zemlji koja je okrenula leđa ovoj tehnologiji - Nemačkoj, piše "Blumberg".
Hiljade Nemaca šokirano je planovima "Rosatoma" da sa francuskom državnom kompanijom "Framatom SA" snabdeva gorivom reaktore koji proizvode struju za 100 miliona stanovnika Istočne Evrope koji i dalje koriste rusku tehnologiju.
Projekat je pokazao da je moć Rusije na nuklearnim tržištima nesmanjena uprkos sankcijama, a novi podaci pokazuju i da je 2023. bila rekordna kada je reč o trgovini ovim gorivom, piše "Blumberg". I dok ruski i francuski predsednik razmenjuju pretnje, inženjeri obe zemlje zajednički planiraju budućnost njihove atomske industrije.
"Putin se pritajeno smeje", rekao je Vladimir Slivjak, kopredsednik ruske ekološke organizacije "Ekodefens". "Ovo će učiniti Evropu još više zavisnom od Rusije u energetskoj politici i ojačaće geopolitički uticaj Kremlja".
Šefovi evropskih država, uključujući Makrona, sastaju se 21. marta na samitu Međunarodne agencije za atomsku energiju u Briselu, gde će razgovarati o načinima za jačanje lanaca snabdevanja nuklearnim gorivom. Ranije ovog meseca, generalni direktor IAEA Rafael Marijano Grosi pohvalio je Rusiju kao "glavnog dobavljača nuklearne tehnologije u svetu".
Francusko-ruska proizvodnja goriva odvijaće se u fabrici "Framatoma" u Lingenu u Nemačkoj koja je zatvorila svoju poslednju nuklearnu elektranu 2023. godine, ali nastavlja proizvodnju goriva za druge zemlje. Najava je takođe izazvala bes javnosti i peticiju da se obustavi proizvodnja iz "ekoloških" i "bezbednosnih" razloga, iako francuska fabrika bez problema već proizvodi gorivo za druge "neruske" reaktore.
Plan "Rosatoma" u Nemačkoj "pokreće pitanje koliko efikasno zapadni lanci snabdevanja uspevaju da se diverzifikuju dalje od Rusije", rekla je Darja Dolzikova, istraživač nuklearne trgovine u istraživačkom centru RUSI u Londonu.