Bela kuća je od oktobra upoznata sa činjenicom da Izrael redovno bombarduje civilne ciljeve u Gazi, ali je predsednik SAD Džozef Bajden nastavio da u javnosti brani postupke izraelske vojske, prenosi "Vašington post".
Tako su nakon tri nedelje od ponovne eskalacije palestinsko-izraelskog sukoba, 27. oktobra Bajdenovi funkcioneri zaduženi za spoljnu politiku, tokom sastanka manjeg formata u Beloj kući, izjavili da "Izrael redovno bombarduje civilne objekte, bez pouzdanih informacija da su u pitanju legitimne vojne mete", prenosi američki list pozivajući se na tri izvora upoznata sa temom sastanka.
Zvaničnici su takođe izrazili zabrinutost da izraelski premijer Benjamin Netanjahu nije imao jasan plan kako da porazi palestinske militantne grupe, a jedan izvor je za "Vašington post" rekao da je "od samog početka postojao osećaj da ne znamo kako će Izraelci uraditi, ono što su obećali da će da urade".
Istovremeno, SAD su požurile sa slanjem vojne pomoći Izraelu, a dve nedelje pre pomenutog sastanka Bajden je posetio jevrejsku državu i javno izjavio da "dok god SAD postoje, Izrael neće biti sam".
Istog dana, kada se dogodio sastanak, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi je tokom obraćanja medijima saopštio da "SAD neće odrediti nikakve crvene linije, vezane za to kako bi Izrael trebalo da sprovodi vojnu kampanju".
Bajdenova i retorika njegovih zvaničnika se nije promenila ni nakon sastanka, pa tako predsednik SAD nije kritikovao Tel Aviv zbog bombardovanja izbegličkog kampa u više navrata tokom novembra, a američka administracija je javno podržala odluku izraelskih vlasti da bombarduju najveću bolnicu u Gazi krajem istog meseca. Sam Džon Kirbi je novinarima rekao da je Hamas imao "tajni komandni centar" ispod tog objekta.
Međutim, iza kulisa, američki zvaničnici bili su zabrinuti da bi takve izjave mogle da posluže kao "zeleno svetlo" Izraelcima da napadnu bolnicu, prenosi "Vašington post".
Ipak, zbog rastućeg nezadovoljstva sopstvenih birača, Bajden je od tada postao nešto kritičniji prema Netanjahuu, pa je u januaru tvrdio da "tajno pregovara sa izraelskom vladom, kako bi je ubedio da smanji (vojno prisustvo) i u velikoj meri se povuče iz Gaze".
Bez obzira na to što ovi razgovori nisu dali gotovo nikakav rezultat, zvaničnici SAD nisu javno kritikovali Izrael, niti je bilo nekih vidljivih posledica.
"Pri svakom razilaženju mišljenja, Netanjahu je Bajdenu pokazao (srednji) prst", smatra Kris van Holen senator iz Demokratske stranke, koji ocenjuje da "Bajdenova administracija konstantno moli Netanjahuovu koaliciju, ali dobija šamar u lice iznova i iznova".
Poslednji takav "šamar" usledio je u petak, kada je izraelski premijer izjavio da je odobrio planove da se napadne grad Rafa na jugu Gaze, koji je trenutno dom za više od milion Palestinaca raseljenih iz drugih delova Pojasa. Bajden je početkom marta izjavio da bi operacija izraelskih snaga u ovom delu Gaze bio prelazak "crvenih linija".
Ipak, američki predsednik je ubrzo povukao svoje reči i rekao da Netanjahu "ima pravo da brani Izrael", ali da mora "obratiti pažnju na stradanje nedužnih ljudi".