Administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena potrošila je skoro 40 miliona dolara na onlajn cenzuru putem stipendija koje je dodeljivao američki Nacionalni naučni fond, navodi se u istraživanju "Fondacije za onlajn slobodu".
Istraživanje je podstaklo saznanje da su, svega nekoliko meseci nakon završetka predsedničkih izbora u SAD 2020. godine, dva američka univerziteta dobila stipendije u zbirnoj vrednosti od tri miliona dolara od Nacionalnog naučnog fonda.
Nijedan od ta dva univerziteta nije bio finansiran iz budžeta SAD pre američkih izbora 2020. godine, tokom kojih su ostvarili partnerstvo sa Ministarstvom unutrašnje bezbednosti (DHS) i radili na onlajn cenzuri protivnika aktuelne administracije.
"Fondacija za onlajn slobodu" saznala je da je Nacionalni naučni fond od početka 2021. godine dodelio 64 državne stipendije u zbirnoj vrednosti od 31,8 miliona dolara za rad u oblasti "sprečavanja" širenja "dezinformacija" na društvenim mrežama, i još dve stipendije u zbirnoj vrednosti od sedam miliona dolara.
U istraživanju se navode četiri institucije koje su dobile najveće stipendije:
- Univerzitet države Njujork (SUNI) dobio je četiri stipendije u zbirnoj vrednosti od 4,22 miliona dolara.
- Univerzitet Džordž Vašington dobio je četiri stipendije u zbirnoj vrednosti od četiri miliona dolara.
- Univerzitet u Viskonsinu dobio je tri stipendije u zbirnoj vrednosti od 3,83 miliona dolara.
- Univerzitet u Vašingtonu dobio je tri stipendije u zbirnoj vrednosti od 3,52 miliona dolara.
"Fondacija za onlajn slobodu" ukazuje da je Univerzitet u Vašingtonu jedan od dve ustanove koje su sa Ministarstvom unutrašnje bezbednosti zvanično radili na, kako se navodi, cenzuri predsedničkih izbora 2020. godine.
Neke od najčešćih oblasti koje se najčešće navode u tim stipendijama uključuju pandemiju kovid 19, izbore, nepoverenje prema medijima, itd.
U istraživanju se daje primer stipendije u vrednosti od 200 hiljada dolara koje je Univerzitet u Vašingtonu dobio u maju 2021. godine za proučavanje "populističkih narativa" političkih lidera u vezi sa pandemijom kovida 19.
"U okviru projekta će se takođe proučavati najbolji načini za suprotstavljanje tim populističkim narativima i razvijanje efikasnije i pouzdanije komunikacije. Fokus je na četiri zemlje — Brazilu, Poljskoj, Srbiji i SAD — koje su tokom pandemije vodili populistički lideri, i u kojima su se javljale različite vrste populističkih odgovora na pandemiju," navodi se u dokumentu Nacionalnog naučnog fonda SAD.
"Fondacija za onlajn slobodu" smatra da se radikalna politička pristrasnost Nacionalnog naučnog fonda SAD može uočiti u eksplicitno iskazanom cilju "sprečavanja" onoga šta se naziva "populističkim narativima" - a koje, kako dalje navodi "Fondacija za onlajn slobodu", podržava polovina celokupnog biračkog tela SAD.