Bivša ministarka prosvete Francuske Nažat Valo-Belkakem izazvala je pravu buru predlogom da se dnevno ograniči vreme koje bi pojedinac proveo na internetu navodno ne bi li se smanjila zavisnost od ekrana.
U kolumni u "Figarou" pod nazivom "Oslobodimo se ekrana, ograničimo internet" nekadašnja ministarka sugeriše da državni organi, kao što se bore protiv drugih zavisnosti, treba da preduzmu iste akcije na temu vremena provedenog na internetu, to jest da ga ograniče.
Dakle, ona se zalaže za "racionalizaciju" korišćenja interneta propisivanjem određenog dnevnog broja gigabajta. Reč je o političkoj akciji velikih razmera, koja bi, po njenom mišljenju, donela dobrobit u brojnim sferama: kognitivnog razvoja, zdravlja, ali i borbe protiv diskriminacije, uznemiravanja, globalnog zagrevanja i dr.
"Ako bismo imali na raspolaganju samo tri gigabajta za nedelju dana, verovatno ih ne bismo potrošili na objavljivanje komentara mržnje ili kreiranje lažnih vesti. Možda ćemo prestati da smatramo da je normalno da se provede nekoliko sati na pornografskim sajtovima", napisala je Nažat Valo-Belkakem u "Figarou".
Iako je i sama pomenula da će predlog naići na osudu velikog dela javnosti, te da će mera biti proglašena za diktatorsku, dodala je da njena inicijativa promoviše borbu protiv sajber uznemiravanja i onlajn nasilja i diskriminacije.
Ipak jasno je da svaki predlog ove vrste otvara pitanje ko bi odlučivao o dostupnim sadržajima, odnosno da li se zapravo radi o vrsti cenzure.
Upravo na to je ukazao i francuski biznismen Gzavije Nijel poručivši sa Iksa da nije ona ta koja o ovome odlučuje.
Tema cenzure pre svega na društvenim mrežama aktuelna je duže vreme u Sjedinjenim Državama, ali i u Evropskoj uniji, na šta najglasnije ukazuju vlasnik Iksa Ilon Mask, nezavisni kandidat za predsednika SAD Robert Kenedi Mlađi, kao i američki novinar Taker Karlson.