Svet
Rusija ili Mask? Evropa pred teškim "svemirskim" izazovom
Evropa je prinuđena da bira da li će svoje astronaute slati u svemir ruskom ili raketom Ilona Maska
Ako evropski astronauti ikada požele vožnju u svemir, suočiće se sa zabrinjavajućim izborom između toga da to urade sa Rusijom ili sa Ilonom Maskom.
To je zato što svemirske sile kontinenta nemaju načina da pošalju svoje astronaute u orbitu, primoravajući vrh Evropske svemirske agencije (ESA) da ili sklopi ugovore sa ruskim "Roskosmosom" ili sa Maskovim "SpejsIksom" u okviru ugovora preko NASA-e, na osnovu kog se servisni moduli menjaju za mesta na misiji.
U doba brze strateške autonomije - i velike potrošnje na svemir od strane SAD i Kine - nijedna od ovih opcija lansiranja ne odgovara Francuskoj.
"Najvažniji izazov je da Evropa sačuva nezavisan pristup svemiru", rekao je francuski ministar ekonomije Bruno Le Mer u trenutku kada je ESA odobrila svoj budžet od 16,7 milijardi evra koji ne podrazumeva značajno investiranje u slanje ljudskih posada u svemir.
Dok Francuska već duže vreme zagovara razvoj svemirskog transporta sa kosmodroma u Francuskoj Gvajani, Nemačka - novi rival Parizu po pitanju troškova za vazduhoplovstvo - ima druge ideje.
"Ne bi trebalo da nacionalizujemo svemir, tako da je saradnja, po meni, u redu", rekao je nemački vicekancelar Robert Habek za "Politiko" na pitanje da li je Evropi potrebno da sama dovede svoje astronaute u orbitu. "U redu je ako sarađujemo."
U praksi, to znači da će drugi odlučivati kada će Francuskinja Sofi Adeno, Španac Pablo Alvarez Fernandez i Belgijanac Rafael Ližoa, svi predstavljeni kao deo sledeće generacije evropskih astronauta, otići u orbitu. A opcije nisu sjajne.
Ruska vojna operacija u Ukrajini znači da su budući dogovori o lansiranju raketnog sistema "Sojuz" sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu malo verovatni. Iako postoje nade da će "Starlajner" kompanije "Boing" postati konkurentan, Maskov "SpejsIks" i njegov sistem "Kru dragon" trenutno je jedina opcija za odlazak u svemir.
Neke svemirske diplomate se već pitaju da li je zavisnost od tehnološkog milijardera zaista mnogo bolja od vezivanja za Moskvu.
"Zašto je Evropa jedina velika sila koja nije u stanju da pošalje svoje astronaute u svemir? To je važno pitanje", rekao je direktor ESA za istraživanje ljudi i robota, Dejvid Parker. "Nema sumnje da Evropa ima tehničku sposobnost da to uradi, pitanje je imamo li volje."
Svaka odluka o izgradnji svemirskih letelica koje mogu da pošalju ljude u orbitu iz evropskih kosmodroma moraće da sačeka do 2025. godine, kada se ministri ESA sledeći put budu sastali da napravee programski budžet.
Političari, sa druge strane, planiraju da razmotre izglede za misije sa posadom na privremenom sastanku članica ESA u Nemačkoj krajem sledeće godine.
"Potrebne su nam ove pozitivne priče o našem napretku", rekao je Tomas Dermine, belgijski državni sekretar za svemir, koji podržava slanje ljudi u svemir. "Verujem - i shvatam da sam ovde više Francuz nego Nemac - da su nam potrebni veliki snovi da bismo podstakli napredak."
Evropske vlade se nisu ozbiljno bavile planovima za svemirsku letelicu spremnu za posadu otkako je program "Hermes", nazvan po grčkom bogu putovanja, odbačen ranih 1990ih usred tehničkih izazova i saradnje velikih sila posle Hladnog rata.
Odsustvo evropskog sistema značilo je da je povlačenje NASA-inog programa "Spejs šatl" 2011. dalo ruskom "Sojuzu" monopol na putovanja astronauta na Međunarodnu svemirsku stanicu dok se "SpejsIks" nije pokrenuo 2020.
"Da smo imali evropsko sredstvo za pristup svemiru tokom čitavog tog perioda... bili bismo u mnogo boljoj poziciji", rekao je Tomas Peske, francuski astronaut koji je bio prvi Evropljanin koji se vozio na "Kru dregonom" 2021.
Peske podržava stvaranje evropskog programa sa ljudskom posadom, a njegova koleginica, Italijanka Samanta Kristoforeti, je tokom zatvorene sednice na samitu ESA tražila od ministara da pažljivo razmotre troškove ljudskih letova u svemir.
Najnoviji budžet ESA od 16,9 milijardi evra do 2025. godine veći je od 14,4 milijarde evra dogovorenih 2019. i 10,3 milijarde evra utvrđenih 2016. Ipak, poređenja radi, NASA-in budžet za 2022. je skoro 30 milijardi dolara.
Ako ministri žele da se pozabave tim pitanjem, predlozi su već na stolu. Francuski proizvođač raketa "ArijenGrup predložio je SUSIE — akronim za Smart Aper Stejdž for Inovativ Eksplorejšn (Smart Upper Stage for Innovative Exploration), koji bi jednog dana mogao da bude iskorišćen za dovođenje pet astronauta u orbitu na raketi "Aarijan 6".
Ubacivanje ljudskih svemirskih letova u budžet ESA značilo bi oko milijardu dodatnih evra svake godine, procenjuju zvaničnici. Odnosno, svaki građanin zemalja članica ESA plaćao bi godišnje dva evra za slanje astronauta u svemir.
Belgijski astronaut Frenkk de Vin, koji vodi Evropski astronautski centar u Kelnu, smatra da to nije previše, ako se uzmu u obzir prednosti i mane.
"Treba li da platimo direktno komercijalnim provajderima u SAD?", upitao je De Vin. "Možemo, naravno, ali to su evri koji direktno podržavaju američku industriju. Da li je to nešto što Evropa želi da uradi?"
