U Briselu počinje prvi Samit o nuklearnoj energiji. Svetski lideri, među kojima i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, razmatraće značaj nuklearne energije u rešavanju klimatskih promena i jačanju energetske bezbednosti.
Dolazeći na samit, Vučić je rekao da je danas važno da razumemo u kolikom smo zaostatku i kakve smo pogrešne odluke donosili 35-40 godina ranije.
"Značaj koji se pridaje ovom samitu nama ukazuje koliko će nam struje nedostajati u budućnosti. Da pojednostavim, bez nuklearne energije mi nećemo biti u stanju da preživimo dolazak veštačke inteligencije, električnih automobila", rekao je predsednik Srbije novinarima.
Ukazao je na to da ćemo morati da menjamo naše zakonske norme, kao i naše navike, ali i da dovodimo naše ljude iz inostranstva jer nemamo dovoljan broj stručnih ljudi.
"Moraćemo i da izdvojimo značajna finansijska sredstva u budućnosti da bismo mogli to da napravimo", rekao je on.
"Porodična" fotografija
Vučić je objavio "porodičnu" fotografiju sa učesnicima samita.
"Odlična prilika da sa evropskim liderima razgovaram o strateškim ciljevima EU u pogledu energetske kohezije u Evropi, dugoročnim perspektivama energetske održivosti i razvojnim planovima za postizanje energetske efikasnosti i bezbednosti. Kao odgovoran partner, Srbija je spremna da sistemski pristupi ovim pitanjima i da svoj doprinos energetskoj tranziciji u cilju postizanja trajne energetske održivosti", napisao je Vučić uz fotografiju.
Ursuli zahvalnost za podršku Srbiji
Predsednik Republike Srbije sastao se sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen tokom samita.
"Važan razgovor sa Ursulom Fon Der Lajen i velika zahvalnost za podršku Srbiji. Govorili smo o svim strateškim pitanjima, o budućnosti Srbije i njenom napretku na evropskom putu", napisao je Vučić na Instagramu.
Predsednik se pre početka samita sastao sa Aleksandrom de Kroom i Rafaelom Marianom Grosijem, a tim povodom Vučić se oglasio i na društvenoj preži Instagram.
"Hvala Aleksandru de Krou i Rafaelu Marianu Grosiju na srdačnom dočeku i prilici da i Srbija učestvuje na ovom značajnom Samitu na kojem se oblikuje energetska budućnost Evrope. Ovo je prilika da sa svetskim liderima podelimo stavove o ulozi nuklearne tehnologije u procesu smanjenja upotrebe fosilnih goriva, o jačanju energetske bezbednosti i podsticanju ekonomskog razvoja", napisao je predsednik na Instagramu.
Prvi put na takvom samitu okupiće se delegacije iz 30 zemalja, predstavnici industrije, šefovi istraživačkih centara, stručnjaci, kao i predstavnici civilnog društva.
Svetski lideri će se okupiti u Briselu kako bi istakli ulogu nuklearne energije u smanjenju upotrebe fosilnih goriva, jačanju energetske sigurnosti i podsticanju ekonomskog razvoja.
Predsednik Vučić je ranije izjavio da će u okviru samita biti održani značajni sastanci.
"Imamo taj samit za nuklearnu energiju, biće mnogo evropskih i svetskih lidera, svi evropski zvaničnici, tako da će to biti prilika za dodatne značajne sastanke za sve nas", rekao je predsednik Vučić.
U svetu je aktivno 396 nuklearki, a gotovo polovina ih je u Evropi. Takođe, u izgradnji je 30 projekata za nove elektrane, a u pripremi ih je tri puta više.
Rumunija je uz postojeću nuklearku i podršku Sjedinjenih Država već odredila lokaciju za gradnju prve modularne nuklearne elektrane.
Rumunski ministar energetike Sebastijan Burduja kaže da Rumunija ima šansu da bude "prva među prvima".
"Zato što su vlade Sjedinjenih Država i Rumunije već godinama posvećene tom putu. Izabrali smo najsavremeniju nuklearnu tehnologiju", navodi Burduja.
Nemačka bez nuklearki
Uoči briselskog Samita o nuklearnoj energiji, reakcije su stigle i iz Nemačke.
Zvanični Berlin je prošle godine zatvorio i poslednje tri nuklearke. Dok neki podržavaju tu odluku, drugi smatraju da je treba preispitati.
Niklas Hene, iz nemačkog Instituta za novu klimu, smatra da su nove nuklearne elektrane koje se trenutno grade "neverovatno skupe".
"Nisu isplative. Mislim da su oni koji se fokusiraju na nuklearnu energiju na pogrešnom putu, jer ona nije rešenje i nije kompatibilna sa obnovljivim izvorima energije", ističe Hene.
S druge strane, Jens Špan, bivši ministar zdravlja Nemačke i član Bundestaga iz redova Hrišćansko-demokratske unije, tvrdi da je, iz današnje perspektive, Nemačka išla pogrešnim redosledom.
"Trebalo je prvo da ukinemo energiju uglja, a zatim nuklearnu energiju. Tako bismo bolje postigli klimatske ciljeve", zaključuje Špan.
Samit u Briselu – nova prilika za ekologiju
Prvi svetski Samit o nuklearnoj energiji organizuju Međunarodna agencija za atomsku energiju i Belgija, koja je posle katastrofe u Fukušimi donela odluku o gašenju svojih nuklearki.
Međutim, u vreme energetske krize, Brisel je odložio zatvaranje.
Premijer Belgije Aleksandar de Kro tvrdi da će skup o nuklearnoj energiji biti prilika za sve lidere da iznesu stavove o ulozi koju nuklearna tehnologija mora da igra.
"Kao i ulogu koju će igrati u narednim godinama u ispunjavanju ciljeva dekarbonizacije koje smo zajednički postavili", kaže De Kro.
Nuklearke danas pokrivaju 10 odsto svetskih potreba za strujom.
Podsetimo, Srbija ima moratorijum na gradnju nuklearki, a u javnosti sve više provejava mišljenje da o nuklearnoj energiji mora da se razmišlja.