Brojni incidenti, koji potresaju kompaniju "Boing", otvorili su Panorinu kutiju nepoverenja prema jednom od najvećih proizvođača aviona i pravom gigantu američkog vojno-industrijskog kompleksa, izveštava "Politiko".
Na primer, 5. januara "boing 737 maks-9", koji je leteo iz Portlanda za Ontario u Kaliforniji, bio je prinuđen da sleti u Oregon nakon što su tokom leta eksplodirala vrata.
Nakon ovog incidenta, američka Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) privremeno je prizemljila većinu "Boingovih" aviona "737 maks-9".
FAA je saopštila da je pronašla "više slučajeva u kojima kompanija nije poštovala zahteve kontrole kvaliteta."
"Znamo šta treba da se uradi", izjavio je 28. februara predsednik kompanije Dejv Kalhun, dodajući da će "Boing", prema zahtevima FAA, sačiniti sveobuhvatan plan kontrole.
Nekoliko incidenata se desilo samo ovog meseca. Dana 4. marta, "boing 737-900", koji je leteo iz Teksasa za Floridu, morao je da prinudno sleti zato što je plamen zahvatio jedan od avionskih motora.
Trinaestog marta još jedan "Boingov" avion je sleteo u Kaliforniji, jer mu je pukla guma. "Boing 777-200", koji je leteo ka Japanu, prinudno je sleteo u Los Anđeles nakon što mu je otpao točak.
Samo prošle nedelje, 50-ak ljudi je povređeno kada se "boing" čileanske avio-kompanije LATAM srušio između Sidneja i Oklanda. Ovaj pad je, kako je objavio "Volstrit džornal", bio je prouzrokovan neispravnošću sedišta za pilote, što je onemogućilo normalno upravljanje avionom.
U jednom od novijih incidenata, model 737-800 sleteo je u Oregon, zato što mu je otpao deo trupa. Ovaj avion je inače stariji "Boingov" model, koji je prvi let izveo još 1998. godine.
Kako se tvrdi, FAA sada istražuje ove incidente.
Kriza u "Boingu" nije od juče
Međutim, zabrinutost zbog bezbednosti letova "Boingovim" avionima počela je mnogo ranije. U decembru 2018, u Indoneziji, srušio se "boing 737 maks", kada je poginulo 189 putnika i članova posade. U martu 2019. još jedan avion se srušio u Etiopiji, kada je poginulo 157 ljudi.
Posle dve godine, ovi modeli su dobili dozvolu da ponovo lete, ali tek nakon temeljne rekonstrukcije i popravki u softveru.
Međutim, pet godina kasnije, nastavljaju se incidenti sa "Boingovim" modelima.
"Poverenja je iščezlo i biće potrebno vreme da se ono obnovi", rekao je profesor za vazdušni saobraćaj sa Univerziteta u Antverpenu Voter Devulf.
Kako je upozorio profesor Devulf: "Ako se u bliskoj budućnosti dogodi još jedan incident sa modelom '737 maks', to će uništiti poverenje javnosti i vlasti u 'Boing'."
Profesor za vazduhoplovstvo na poslonoj školi Univerziteta u Dablinu Marina Eftimiju rekla je da je zabrinutost javnosti za bezbednost letova sasvim opravdana.
Prema njenom mišljenju, posebno zabrinjava činjenica što su se brojni incidenti dogodili u tako kratkom vremenskom periodu.
Kako su saopštile lokalne vlasti, prošle nedelje je bivši zaposlenik "Boinga" Džon Barnet pronađen mrtav u Južnoj Karolini. Barnet, koji je više od 30 godina radio u "Boingu", izrazio je sumnju u standarde kompanije. Sada policija istražuje smrt ovog uzbunjivača.
Trenutno, EASA priznaje bezbednosne licence FAA za "Boingove" avione. Ipak, nakon novih incidenata, izvršni direktor EASA Luk Titgat je izjavio da će evropska agencija, "ukoliko bude potrebno", suspendovati priznavanje američkih bezbednosnih odobrenja.
Prema Marini Eftimiju, malo je verovatno da će u Evropi doći do masovnog prizemljenja aviona kompanije "Boeing", jer to bi imalo ogromne posledice i na evropskom i na globalnom nivou.
"Radije bih leteo 'Erbasom' nego sa 'Boingom'", rekao je francuski ministar finansija Bruno Le Mer. "Cena akcija 'Boinga' veoma brzo pada", dodao je i istakao: "Oni ne mogu sebi da priušte još jednu grešku."