Iluzija jedinstva "međunarodne zajednice": Na primeru Ukrajine se sve pokazalo

Obrazac Vašingtona o "međunarodnom poretku" zasnovanom na pravilima koje će važiti za sve, i koji za svoj navodni cilj ima zajedničko delovanje zemalja sveta u rešavanju humanitarnih problema, doveden je u pitanje neusaglašenošću Zapada i drugih velikih zemalja sveta njihovom odnosu prema situaciji u Ukrajini.

U svom autorskom tekstu koji je objavio list "Nejšen", politikolog i profesor emeritus na Univerzitetu Njujorka Radžan Menon otišao je korak dalje, sa pitanjem jeste li takav poredak ikada i postojao?

Od početka ruske vojne operacije u Ukrajini u februaru, Vašington je nastojao da projektuje ceo svet kao ujedinjeni front prema Moskvi. Pored serije sankcija kojima je Zapad obasuo Rusiju od februara, SAD su pozivale na osudu ruskog predsednika Vladimira Putina zbog onoga što smatraju kršenjem pravila svog međunarodnog poretka.

Međutim, krajnji rezultat bio je daleko od onog koji bi se očekivao od jedne ujedinjene međunarodne zajednice čije je vrednosti Rusija navodno povredila svojim postupcima.

Uprkos martovskoj rezoluciji Generalne skupštine Ujedinjenih nacija gde je velika većina zemalja-članica glasala za osudu Rusije, autor ukazuje da je na globalnom jugu i nekim drugim delovima sveta odgovor na rusku vojnu intervenciju bio, u najbolju ruku, mlak.

Među 35 zemalja koje su se suzdržale od glasanja su bili i Indija, Južnoafrička Republika – ali i Kina – dok su Brazil i Indonezija osudile "diskriminatorske“ sankcije nametnute Rusiji iako su podržale rezoluciju UN.

Dalje, Kina, Indija i Brazil ne samo da se nisu priključile zapadnim sankcijama, nego su umnogostručile svoju trgovinsku razmenu sa Rusijom. Isto je učinila i Turska, inače članica NATO-a, koja je tokom ove godine udvostručila količinu nafte koju je uvezla iz Rusije prethodne godine.

Nevoljnost većeg dela sveta da stane uz Vašington u odbrani navodnog ujedinjenog svetskog poretka delimično potiče od ogorčenosti zbog onoga što te zemlje vide kao drskost Zapada.

Na zahtev EU da podrži rezoluciju UN, bivši premijer Pakistana Imran Kan odgovorio je: "Šta vi mislite, da smo mi vaši robovi, da ćemo učiniti sve što vi kažete?"

Bivši ministar spoljnih poslova Brazila Celso Amorim izjavio je da bi osuditi Rusiju značilo povinovati se Vašingtonu, dok je budući predsednik te zemlje Lula Da Silva delimično okrivio predsednika SAD Džozefa Bajdena i predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog za sukob.

Mnogi su, takođe, ukazali koliko je samo reakcija SAD, ali i Zapada, bila drugačija na sukob u Ukrajini nego na druge probleme širom sveta, i kako su izbeglice iz Ukrajine bili na Zapadu drugačije tretirani nego izbeglice iz Avganistana, Iraka i Sirije.

Dvostruki aršini Zapada

Ministar spoljnih poslova Indije Subramanjam Džaišankar u junu je izjavio da "Evropa mora da prestane da misli kako su njeni problemi ujedno i problemi celog sveta, ali kako problemi sveta nisu problemi Evrope". 

Dvostruki aršini Zapada se mogu videti i u nezainteresovanosti za to kako će se zemlje u kojima glad i siromaštvo izboriti sa dve velike posledice produženog rata u Ukrajini – rizikom po bezbednost izvoza žita iz Rusije i Ukrajine, ali i rastućim kamatnim stopama, koje zapadne centralne banke nastavljaju da dižu ne bi li izbegle inflaciju, a koje su u siromašnim zemljama skočile dvostruko više nego na Zapadu.

Još dublji razlog zašto ne-evropske zemlje ne žure da podrže Zapad i SAD u osudi Rusije jeste zato što su upravo one u više navrata pogazile sopstvene "univerzalne" vrednosti, navodi autor, i podseća na NATO agresiju nad Srbijom 1999. godine, konačni ishod intervencije EU i SAD u Libiji 2011. godine, ali i činjenicu da je CIA u mnogo navrata prekršila Konvenciju OUN protiv torture kao i četiri Ženevske konvencije iz 1949. godine.

Univerzalna ljudska prava ključna su stavka narativa Vašingtona o svetskom poretku zasnovanom na pravilima koji tako redovno promoviše, ali u praksi često ignoriše, posebno u ovom veku na Bliskom istoku, navodi autor.

Ruska vojna operacija optužena je za kršenje Povelje UN nakon što je procenjeno da za cilj ima promenu režima u zemlji koja ne predstavlja direktnu pretnju Rusiji, ali autor podseća da je SAD isto uradila u Iraku 2003. godine, što je malo ko na globalnom jugu zaboravio.

Malo toga trenutno ukazuje da zemlje UN čine jednu celinu, zaključuje Radžan Menon, dok konflikt u Ukrajini nije doneo nikakve nove dokaze za to.