Iskoristivši izlazak Velike Britanije iz Evropske unije i podele u nemačkoj vladajućoj koaliciji, francuski predsednik pokušao je da se pozicionira kao kreator spoljne politike EU. Od žestokih kritika sukoba u Ukrajini do humanitarne krize u Pojasu Gaze, Emanuel Makron je samo uspeo da iznervira saveznike.
Njegovi kontroverzni komentari o slanju NATO vojnika u Ukrajinu doveli su do javnog sukoba sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom (koji je poručio da Nemačka neće slati svoje trupe); iznervirali su Sjedinjene Države koje su i dalje garant bezbednosti Starog kontinenta i potpuno razore iluziju "ujedinjene Evrope".
Za mnoge u EU, Makron je "pun priče ko pas buva" - naročito kada je reč o slanju oružja i pomoći Kijevu. Primera radi, Pariz je obećao manje od dve milijarde evra pomoći Kijevu - Nemačka 22 milijarde.
Neimenovani visoki američki zvaničnik rekao je "Blumbergu" da Makronov pokušaj da "unervozi" Vladimira Putina pričom o NATO snagama u Ukrajini, ne samo da nije urodio plodom već je imao suprotan efekat.
Primoravajući Berlin da javno odbaci mogućnost slanja trupa, Makron je uspeo da otkloni dugotrajnu nejasnoću o tome gde se nalaze crvene linije saveznika, rekao je visoki američki zvaničnik.
Njegovi komentari nisu bili veoma pametni ni sa stanovišta operativne bezbednosti, rekli su drugi anonimni američki i NATO zvaničnici sa kojima je razgovarao "Blumberg", posebno s obzirom na to da nekoliko zemalja već ima nešto osoblja u Ukrajini.
Makron je nastojao da popuni prazninu koja je ostala kada se Angela Merkel povukla sa kancelarske funkcije 2021. godine igrajući na kartu da je najmlađi lider Francuske od Napoleona. I pokušavajući da se ponaša kao on.
Tako je bio hrabriji od nekih drugih evropskih lidera kada je, prema transkriptu razgovora iz Makronovog kabineta, rekao izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu da bi svako prisilno prebacivanje ljudi iz Rafe predstavljalo ratni zločin.
Ipak, nedavne spoljnopolitičke avanture van Evrope bile su promašaji. Njegova strategija za Afriku je u dronjcima posle "izbacivanja" iz Nigera.
U igri je i unutrašnja politika, ali i EU izbori.
Makronov plan za Nacionalno okupljanje uoči izbora za EU bio je da dramatizuje borbu protiv krajnje desničarske stranke, naglašavajući sukob ideologija i "rusku pretnju". Drugi cilj bio je, kako su ocenili francuski zvaničnici za "Politiko", da motiviše apstinente ali i da odvrati svoje i druge birače da se okrenu rivalskim proevropskim kandidatima kao što su socijalista Rafael Gluksman i ekološke stranke.
Nekoliko nedelja kasnije, strategija nije postigla rezultate, a zvona za uzbunu počinju da zvone. Nedavna studija IFOP-a je stavila krajnju desnicu, koju predvodi lider Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela, na čelo sa 30 odsto glasova naspram 21 odsto za Makronovu koaliciju Obnova, dok je Gluksman u anketi imao 11 odsto.
Svestan dramatičnog pada popularnosti i vrtoglavog uspona javnog deficita, Makron je "skinuo rukavice" (nakon što je za Instagram pozirao u bokserskim i poručivao Evropi da ne bude "kukavica") i direktno napao Nacionalno okupljanje Marin Le Pen.
Ovog meseca, vodeći kandidat Makronove stranke Valeri Eje uporedila je liderku krajnje desnice Marin Le Pen sa Eduarom Daladjeom, predratnim francuskim premijerom koji je potpisao Minhenski sporazum sa Hitlerom 1938. "To su iste reči, isti argumenti, iste rasprave. U Minhenu smo 1938.", rekla je ona.
"Nacionalno okupljanje deluje kao portparol Moskve", rekla je nova članica EP Mari-Pjer Vedren. "Da smo njih slušali imali bismo fregzit (izlazak Francuske iz EU), Sputnjik vakcine i podržali bismo Rusiju" protiv Ukrajine, nastavila je ona.
Uprkos svemu, kampanja nije upalila, delom i zbog Makronove ličnosti koja je kao "crevca" - ili ih volite ili vam je muka od same pomisli na ista. Sredine nema.