Od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini Evropa je suočena sa ogromnim ekonomskim izazovima. Cene energenata naglo su porasle, stopa inflacije takođe, životni standard građana je pao, a čitavu situaciju dodatno pogoršava činjenica da se društvo i privreda još nisu oporavili od posledica pandemije koronavirusa.
Nemački savet ekonomskih eksperata ponudio je rešenje krize koja potresa Evropu, a naročito Nemačku.
Prema njihovom mišljenju, ključ je u solidarnosti.
Kriza zahteva sveobuhvatne mere za rešavanje nestašice energenata i pružanje ciljane pomoći. Jače snabdevanje i povećane uštede energije, posebno prirodnog gasa, pomoći će u upravljanju nestašicom energenata, ocenjuju stručnjaci u godišnjem izveštaju.
Mere pomoći treba da budu usmerene na tri dimenzije, smatraju oni. Prvo, ne bi trebalo ublažiti upozorenja o visokim cenama energenata, već bi trebalo zadržati snažan podsticaj za uštedu energije. Drugo, podršku treba, koliko je to moguće, pružiti samo onim domaćinstvima koja su pogođena visokim cenama energenata i ne mogu da se nose sa njima, kao i onim preduzećima koja su posebno opterećena visokim cenama energenata, ali imaju održiv model poslovanja na srednji rok. Treće, olakšice ne bi trebalo da preterano opterećuju državne budžete i, s obzirom na visoke stope inflacije, ne bi trebalo da neopravdano povećavaju potražnju, a time i pritisak na cene.
"S obzirom na evropsku dimenziju energetske krize, evropski partneri treba da sarađuju u koordinaciji vladinih mera za pružanje pomoći i obezbeđivanje snabdevanja energijom", ocenjuju eksperti i naglašavaju da su zbog geopolitičkih promena i energetske krize Nemačka i EU suočene sa "novom realnošću" koja mora da bude oblikovana aktivnom i bliskom saradnjom zemalja članica i zajedničkim pristupom i solidarnošću u Evropi.
S obzirom na visok odnos duga prema BDP-u i rastuće kamatne stope, potrebno je ojačati institucionalni okvir ekonomske i monetarne unije. Gubitak ruskih zaliha energije zahteva zajedničku nabavku energenata i proširenje snabdevanja, naročito obnovljivih izvora energije.
Pored toga, treba održavati i unapređivati podsticaje za povećanje energetske efikasnosti domaćinstava i preduzeća. Demografske promene smanjuju ponudu radne snage, dok strukturne promene takođe menjaju potražnju za radnom snagom. U tom kontekstu, treba poboljšati kontinuirano obrazovanje i obuku, kao i olakšati migraciju radne snage.
Na kraju, eksperti navode da sve veći uticaj geostrateških razmatranja na međunarodnu trgovinu predstavlja nove izazove za nemačku privredu. Jačanje otpornosti lanaca snabdevanja i obezbeđivanje strateške autonomije trebalo bi da se radi zajedno sa partnerima iz EU.
Geopolitičke promene izazvane ruskom vojnom operacijom u Ukrajini i napetim odnosima između Zapada i Kine predstavljaju prekretnicu za Evropu i Nemačku, naročito kada se uzme u obzir zavisnost Berlina od ruskog gasa i činjenica da Kina dominira nemačkim uvozom - udeo uvezenih proizvoda za oznakom "PRC" je skoro tri puta veći u odnosu na robu i proizvode uvezene iz SAD koje su na drugom mestu, a trgovinska saradnja Berlina i Pekinga izvor je brojnih kritika na račun nemačke vlade.
S obzirom na novu realnost - ekonomska kriza, energetska kriza, geopolitičke promene - evropske vrednosti i interese treba jačati bez smanjenja ekonomske otvorenosti, zaključuju eksperti.