"Ekonomist": Evropi predstoji duga energetska i geopolitička kriza

Evropa je pokazala jedinstvo, odlučnost i principijelnu spremnost da snosi ogromne troškove podrške Ukrajini ali će brutalni ekonomski pritisak predstavljati test otpornosti Evrope 2023. godine i kasnije. Raste strahovanje da će promena globalnog energetskog sistema, američki ekonomski populizam i geopolitički razdori ugroziti dugoročnu konkurentnost Evropske unije i evropskih zemalja, uključujući Britaniju. Nije ugrožen samo prosperitet kontinenta, već i zdravlje transatlantske alijanse, ocenjuje "Ekonomist".

Iako cene energenata nisu na rekordnim nivoima, a skladišta gasa su skoro puna, energetska kriza i dalje preti. Cene gasa su šest puta više od njihovog dugogodišnjeg proseka. Rusija je nedavno zapretila da će zatvoriti poslednji operativni gasovod ka Evropi, a Evropa će skladišta gasa ponovo morati da napuni dogodine, samo ovoga puta to neće činiti ruskim gasom.

Energenti su oružje u rukama Rusa. "Ekonomist" je napravio model povezanosti cena grejanja i struje sa smrtnošću ljudi i na osnovu tog modela u normalnoj zimi, porast realnih cena energije od 10 odsto povezan je sa porastom smrtnih slučajeva od 0,6 odsto.

Na osnovu te računice, energetska kriza ove godine mogla bi da izazove preko 100.000 dodatnih smrti starijih ljudi širom Evrope. Ako je tako, rusko energetsko oružje moglo bi da odnese više života van Ukrajine nego u njoj, navodi se u analizi.

Sukob takođe stvara finansijsku ranjivost. Energetska inflacija se preliva na ostatak evropske ekonomije, stvarajući akutnu dilemu za Evropsku centralnu banku koja mora da podigne kamatne stope da bi kontrolisala cene. Ali ako ode predaleko, mogla bi da destabilizuje slabije članice evrozone, ne samo dužnu Italiju.

Ukrajina je razotkrila i ranjivost u evropskom poslovnom modelu. Previše evropskih industrijskih firmi, posebno nemačkih, oslanjalo se na energente iz Rusije. Mnoga preduzeća su takođe postala više zavisna od Kine. Izgledi prekida odnosa sa Rusijom, strukturalno viših troškova i razdvajanja Zapada i Kine značili su obračun u mnogim salama za sastanke.

Taj strah je pojačan američkim ekonomskim nacionalizmom koji preti preko Atlantika u vrtlogu subvencija i protekcionizma. Zakon o smanjenju inflacije predsednika Džozefa Bajdena uključuje 400 milijardi dolara donacija za energiju, proizvodnju i transport i robu napravljenu u Americi.

Na mnogo načina ova šema podseća na industrijsku politiku koju Kina vodi decenijama. Kako druga dva stuba svetske ekonomije postaju sve više intervencionistička i protekcionistička, Evropa, sa svojim čudnim insistiranjem na poštovanju pravila Svetske trgovinske organizacije o slobodnoj trgovini, izgleda kao naivčina, piše list.

Kompanije već reaguju na subvencije. "Nortvolt", švedski startap za baterije, planira da proširi proizvodnju u Americi. "Iberdrola", španska energetska kompanija, ulaže duplo više u Ameriku nego u Evropsku uniju. Mnogi šefovi upozoravaju da kombinacija skupe energije i američkih subvencija dovodi Evropu u opasnost od masovne deindustrijalizacije. BASF, nemački hemijski gigant, nedavno je otkrio planove da "trajno" smanji svoje poslovanje u Evropi. Ne pomaže ni to što Evropa stari brže od Amerike.

Gubitak investicija čini Evropu siromašnijom i podstiče osećaj opadanja ekonomske snage. U poređenju sa putanjom BDP-a pre kovida, Evropa je prošla gore od bilo kog drugog ekonomskog bloka. Od 100 najvrednijih firmi na svetu, samo 14 su evropske. Političari će biti u iskušenju da odbace pravilnik i odgovore sopstvenim subvencijama u eskalirajućoj trci u naoružanju korporativnih dobara. Nemački ministar ekonomije optužio je Ameriku da "privlači investicije". Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je Evropu da se "probudi".

Spor oko subvencija takođe podstiče tenzije između Amerike i Evrope. Američka finansijska i vojna podrška Ukrajini uveliko premašuje evropsku, i dok se okreće ka Aziji kako bi odgovorila na izazov u vidu Kine, Amerika negoduje zbog toga što EU nije u stanju da plati za sopstvenu bezbednost. Većina članica NATO-a nije uspela da ispuni cilj od dva odsto BDP-a na odbranu. 

Iako je Ukrajina dovela do ujedinjenja Amerike i Evrope nakon raskida u vreme Donalda Trampa, postoji opasnost da će ih dugi sukob i ekonomske tenzije postepeno ponovo razdvojiti. Ruskom lideru Vladimiru Putinu i predsedniku Kine Si Đinpingu bi se to dopalo.

Da bi izbegla opasan raskol, Amerika mora da vidi širu sliku, ocenjuje "Ekonomist". Bajdenov protekcionizam preti da iscrpi Evropu čak i dok SAD podržavaju Kijev, a njihovi tankeri prelaze Atlantik da bi snabdevali Evropu gasom i naftom.

Glavni cilj Bajdenove ekonomske politike je da zaustavi kinesku dominaciju u ključnim industrijama. Amerika nema strateški interes da izvlači evropske investicije. Ono što bi trebalo je da evropske firme učini kvalifikovanim za njene energetske subvencije i da dublje integriše transatlantska tržišta energije, navodi se u tekstu.

Evropa, u međuvremenu, treba da zaštiti svoju ekonomiju od pritiska energetske krize i da bi smanjila cene energenata, trebalo bi da ubrza revoluciju obnovljivih izvora energije, dok su tržišta energenata otvorena za konkurenciju. Takođe bi trebalo da se prilagodi novoj bezbednosnoj realnosti. To znači da troši više na odbranu kako bi mogla da preuzme teret dok Amerika pomera svoj pogled ka Aziji.

Još jedna emocija koja upravlja transatlantskim odnosima je frustracija. Amerika je iritirana ekonomskom omamljenošću Evrope i njenim neuspehom da se odbrani, a Evropa je ogorčena američkim ekonomskim populizmom. Ali kao što Evropa ne sme da bude podeljena ratom, tako je od vitalnog značaja da se najmoćniji demokratski savez u istoriji prilagodi — i opstane, zaključuje autor teksta objavljenog u "Ekonomistu".