Šef "Rajnmetala", najvećeg evropskog proizvođača municije pozvao je evropske zemlje da izgrade veće, specijalizovanije odbrambene grupacije koje će se takmičiti sa američkim rivalima.
Armin Paperger je takođe ocenio da ako Evropa želi bližu saradnju u oblasti odbrane, zemlje moraju da se specijalizuju za različite vrste vojne tehnologije.
"Nema mnogo smisla ako, recimo, izaberemo drugu ili treću najbolju tehnologiju jer jedna zemlja to želi" iz nacionalističkih razloga, rekao je on za "Fajnenšel tajms". "Potrebne su nam velike kompanije u Evropi", dodao je Bavarac.
Napori lidera EU da pojačaju saradnju u oblasti odbrane sputani su fragmentacijom industrije. Evropske kompanije za proizvodnju oružja se takmiče jedna protiv druge, vojni budžeti se kontrolišu na nacionalnom nivou, a pojedine zemlje žele da zadrže kontrolu nad strateškim lancima snabdevanja, pogonima, radnim mestima i tehnološkom prednosti.
Jedan primer uspešne prekogranične saradnje je najveći evropski proizvođač raketa MBDA, koji je u vlasništvu britanske kompanije "BAE sistems" i evropske grupe "Erbas", od kojih svaki ima 37,5 odsto udela, dok ostatak drži "Leonardo" iz Italije.
Žurba Evrope da ponovo mobiliše svoje armije bila je blagodat za kompanije kao što je "Rajnmetal", koja takođe proizvodi borbena vozila pešadije, borbene bespilotne letelice i topove za tenk "leopard 2".
Kompanija sa sedištem u Diseldorfu osnovana 1889. poslovala je sa Rusijom sve dok nemačka vlada nije povukla svoju izvoznu dozvolu 2014. nakon pripajanja Krima.
Od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, cena akcija "Rajnmetala" porasla je više od pet puta i kompanija očekuje da će do kraja 2024. imati zaostale narudžbine od članica NATO-a i njihovih saveznika u vrednosti od 60 milijardi evra. Paperger je prošlog meseca prodao akcije u vrednosti skoro pet miliona evra - nešto više od šest odsto njegovog ukupnog kapitala u kompaniji.
"Rajnmetal" je oživeo svoje ambicije da dalje konsoliduje odbrambenu industriju u regionu. Prošle godine, kompanija je završila preuzimanje svog španskog rivala "Ekpala" za 1,2 milijarde evra, čime je učvrstila svoju vodeću poziciju u lancu snabdevanja municijom. Sredinom marta je pristala da kupi "Rek", holandskog proizvođača bespilotnih kopnenih vozila koja se koriste za borbu.
Ako Donald Tramp postane predsednik SAD, "pritisak će biti veći" na Nemačku, ocenio je Paperger, ali će se trka za obnovu vojne snage zemlje nastaviti bez obzira na to ko je završio u Beloj kući.
"SAD se više fokusiraju na azijsko-pacifičku oblast nego na Evropu", rekao je on. Ako bi "veoma rizična situacija" u regionu izazvala oružani sukob u punoj meri, "SAD će se fokusirati na Aziju, a onda će Evropa biti potpuno sama".
Poslednjih decenija, evropski lideri su uzimali zdravo za gotovo da će SAD doći u pomoć kontinentu u slučaju vojne pretnje, ali "to se više neće desiti", rekao je Paperger. SAD su poslale "veoma jasnu poruku", a to je "mi više ne plaćamo za vas".
SAD se, međutim, suočavaju sa sopstvenim izazovima, a Paperdžer je istakao rastuću političku polarizaciju. "Veliki zadatak za sledećeg američkog predsednika biće da više poveže dve stranke. Loše je ako je najveća ekonomija na svetu - i najveća odbrambena sila - podeljena zemlja", rekao je on.