"Figaro": Savremeni svet je danas mnogo opasnije mesto nego u doba od Hladnog rata

Za razliku od Sovjetskog Saveza, koji je računao na naučno dokazivu pobedu komunizma, sada se Moskva rukovodi svojim strateškim mogućnostima, koje će koristiti ukoliko pomoću njih može da ostvari svoje ciljeve, piše francuski "Figaro".

Tokom pola veka Hladnog rata, Rusija i zapadne zemlje su se žestoko sukobljavale, ali njihova konfrontacija nikada nije eskalirala u otvoreni rat.

U vreme Hladnog rata, nije nuklearno odvraćanje bilo to što je omogućilo stabilinost, već je ona počivala na komunikaciji između lidera dve sile, što je dogovoreno odmah posle Kubanske raketne krize.

Naš izbor

Putinov Minhenski govor koji Zapad nije želeo da razume

Potom je sklopljen niz ugovora o ograničenju nuklearnog naoružanja. Helsinška konferencija je 1975. konačno utvrdila pravila ponašanja u odnosima između Istoka i Zapada.

Međutim, širenje nuklearnog oružja danas više nije pod kontrolom. Većina nuklearnih sporazuma je, većinom na inicijativu Vašingtona, otkazana. Mirovne konferencije i njihova dostignuća ostala su samo deo istorije Hladnog rata.

Zapadnjaci sve teže razumeju promenljive odnose snaga u svetu

Tokom Hladnog rata kao i sada, Zapad je koristio instrumente uticaja, uključujući ekonomiju i naoružanje kako bi pokazao privlačnost svog razvojnog modela. Međutim, zapadne zemlje su obratile malo pažnje na dogaćaje u Rusiji tokom 90-ih i propustile su priliku da prouče šta se tamo zaista dešavalo.

Stručnjaci i danas imaju različita tumačenja Hladnog rata. Prema nekima, reč je o geopolitičkom sukobu Vašingtona i Moskve, prema drugim mišljenjima o ideološkoj konfrontaciji. Po svoj prilici, Hladni rat je bio mešavina i jednog i drugog.

Ako govorimo o ideologiji, onda su u izvesnom smislu liberalizam i komunizam bili braća. Sve do 60-ih godina prošlog veka, zapadni politikolozi su verovali da je za Rusiju komunizam put koji vodi ka modernizaciji u skladu sa zapadnim modelom.

Pregovori Rusije i NATO-a: Kako je Zapad odbio saradnju sa Rusijom i primorao je na početak SVO

Komunistička ideologija je bila garancija da će se SSSR za Zapad ponašati predvidljivo. Pošto je pobeda komunizma bila naučno "dokazana", komunisti su se ponašali oprezno. Na primer, Staljin je bio izuzetno oprezan vođa, a lideri koji su došli posle njega su važne odluke donosili kolektivno. Intervencije u Mađarskoj, Čehoslovačkoj i Avganistanu bile su predmet žestokih debata u Politbirou. Sadašnja ruska politika je mnogo nepredvidljivija za Zapad.

Geopolitički interesi Rusije danas se protežu na Ukrajinu i bivšu Jugoslaviju, na crnomorski region, Pridnjestrovlje, baltičke države i Kalinjingrad, a Rusija će, tvrdi "Figaro", iskoristiti svaku priliku da ih ostvari.

S druge strane, Zapad je više nego ikada posvećen liberalnom pogledu na svet, a to je, takođe, ideologija. Štaviše, zapadnjacima je sve teško da razumeju promenljive odnose snaga u svetu i činjenicu da se "zapadne vrednosti" više ne prihvataju kao univerzalne, što obeshrabruje pragmatizam i može dovesti do prevelikog samopouzdanja zapadnih vođa.

Poređenje ukrajinske krize sa poluvekovnim Hladnim ratom ne ohrabruje, piše "Figaro". Zaključci su, naprotiv, generalno negativni.