Prikriveni rat Izraela i Irana decenijama je oblikovao Bliski istok.
Od svih sukoba koji su uzdrmavali region, njihov je dugo bio među najeksplozivnijim.
Dve države su, piše "Blumberg", napadale jedna drugu uglavnom tiho, a u slučaju Irana često preko posrednika – izbegavajući eskalaciju u direktan rat. Međutim, kako se nastavljaju borbe Izraela i Hamasa, te kako se i ostale militantne grupe koje podržava Iran pridružuju sukobu, prikriveni rat ulazi u novu opasnu fazu.
Iranska državna TV izvestila je 1. aprila da je u izraelskom vazdušnom napadu na iranski konzulat u glavnom gradu Sirije, Damasku, ubijen, između ostalih, zvaničnik jedinice Kuds Islamske revolucionarne garde Muhamed Reza Zahedi.
Od saveznika do neprijatelja
Izrael i Iran su od 1950-ih, za vreme vladavine poslednjeg iranskog monarha, šaha Muhameda Reze Pahlavija, bili saveznici, ali je prijateljstvo naglo prekinuto islamskom revolucijom u Iranu 1979. godine.
Novi lideri Irana zauzeli su snažan antiizraelski stav, nazivajući jevrejsku državu imperijalističkom silom na Bliskom istoku. Iran dosledno podržava grupe koje se redovno bore protiv Izraela, posebno Hamas i Hezbolah.
Izrael, sa druge strane, smatra potencijal Irana da napravi nuklearno oružje egzistencijalnom pretnjom i veruje se da sabotira iranski nuklearni program. Iranski lideri kažu da nemaju ambicije da prave nuklearno oružje, iako su Izraelci otkrili niz dokumenata koji navodno dokazuju suprotno, a koje su njihovi obaveštajci odneli iz Irana 2018. godine.
Izraelski zvaničnici su više puta implicitno naveli da će, ukoliko primete da je Iran na "ivici da razvije nuklearno oružje" napasti njihov nuklearni program vazdušnim snagama, kao što su to uradili u Iraku 1981. i u Siriji 2007. godine.
Bitka na mnogim frontovima
Liban je najstariji front u ratu Izraela i Irana. Kao reakcija na izraelsku invaziju na jug zemlje 1982. godine, libanski šiitski muslimani formirali su militantnu grupu koja će postati Hezbolah.
Nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, Hezbolah je izrazio solidarnost sa palestinskim militantnima skoro svakodnevnim ispaljivanjem projektila, minobacača i raketa na Izrael.
Za vreme građanskog rata u Siriji, Iran je proširio vojno prisustvo u toj zemlji kako bi podržao saveznika, predsednika Bašara al-Asada, i olakšao kopneno slanje oružja namenjenog Hezbolahu iz Irana u Liban preko Iraka i Sirije, podseća "Blumberg".
U nastojanju da zaustavi dopremanje oružja i suprotstavi se neprijateljskoj vojsci na svojoj severnoj granici, Izrael je izveo stotine napada unutar Sirije na pošiljke oružja i druge ciljeve za koje tvrde da su povezani sa Iranom i njegovim saveznicima. U tim napadima su u pojedinim slučajevima ubijani Iranci. Svoje udare unutar Sirije Izrael je intenzivirao nakon 7. oktobra.
Rat Irana i Iraela, objašnjava "Blumberg", vodi se i u Kurdistanu.
Iran je saopštio da je njihov napad 15. januara na navodni izraelski špijunski štab u Iračkom Kurdistanu, bio odmazda za izraelski vazdušni napad u Damasku 25. decembra u kojem je ubijen visoki komandant Iranske revolucionarne garde.
Iran je pokrenuo više napada na Kurdistan od kraja 2022. godine, optužujući separatističke kurdske grupe u regionu da protiv njega sarađuju sa stranim bezbednosnim službama.
Izrael je, prema brojnim izveštajima, u prošlosti koristio objekte u severnom Iraku za prikupljanje obaveštajnih podataka o Iranu.
Još jedan vid prikrivenog rata jesu i napadi na komercijalne brodove koji su počeli 2019. godine, iako ni Izrael ni Iran nikada nisu zvanično prihvatili odgovornost njih.
Od 7. oktobra Huti koje podržava Iran, a koji kontrolišu severozapadni Jemen od izbijanja građanskog rata 2014. godine, gađaju Izrael raketama i bespilotnim letelicama i više puta su napadali brodove u Crvenom moru.
Napadi unutar dve zemlje
Iranske snage su 2018. godine ispustile salvu projektila prema izraelskim položajima na Golanskoj visoravni, koju je Izrael zauzeo od Sirije u ratu 1967. i kasnije okupirao. Izrael je na to odgovorio mnogo većom silom.
Sa druge strane, smatra se da Izrael stoji iza atentata na pet iranskih nuklearnih naučnika u Teheranu od 2010. godine.
Iran je u aprilu 2021. okrivio Izrael i obećao osvetu za eksploziju u njihovom najvećem postrojenju za obogaćivanje uranijama u Natanzu, koja je prouzrokovala značajnu štetu njihovim centrifugama.
Bio je to drugi put za manje od godinu dana da se u iranskoj lokaciji povezanoj sa nuklearnim programom dogodila sumnjiva eksplozija.
Izrael nije ni potvrdio ni demantovao da je odgovoran za te napade.
Sredinom februara, Iran je saopštio da Izrael stoji iza napada na njihovu mrežu za prenos gasa, koji je izazvao poremećaje u snabdevanju.
Godinu dana ranije, nakon što je iransko skladište municije u blizini centralnog grada Isfahana napadnuto u napadu dronom, dva američka lista su objavila da je Izrael odgovoran.
Iranski general je 2021. rekao da Izrael verovatno stoji iza sajber napada koji je paralisao benzinske pumpe širom Irana.