Otapanje leda na Arktiku moglo bi da otvori nove rute za internet kablove koji leže na dnu okeana i prenose većinu međunarodnog saobraćaja podataka.
Podvodna infrastruktura je u poslednje vreme na meti napada. Tako su gasni i telekomunikacioni kablovi ispod Baltičkog mora oštećeni prošle godine, dok su kablovi za prenos podataka na Crvenom moru presečeni prošlog meseca, a tom rutom ide 90 procenata celokupnog saobraćaja Evropa–Azija.
Problem oslanjanja na samo jednu rutu je jasan, piše "Politiko".
"Jasno je da se radi o svojevrsnoj koncentraciji nekoliko kablova, što znači da postoji rizik da će te oblasti biti usko grlo", rekao je Taneli Vuorinen, izvršni potpredsednik "Cinije", finske kompanije koja radi na inovativnom pan-arktičkom kablu. "Da bi se zadovoljila sve veća potražnja, sve je veći pritisak da se pronađe raznolikost" ruta, dodao je on.
Projekat "Far nort fajber" nastoji da ponudi upravo to. Kabl dugačak 14.500 kilometara direktno će povezati Evropu sa Japanom, preko Severozapadnog prolaza na Arktiku, sa "stanicama" u Japanu, Sjedinjenim Državama (Aljaska), Kanadi, Norveškoj, Finskoj i Irskoj.
Ta ideja bila je nezamisliva do pre samo nekoliko godina, kada je debeo, višegodišnji sloj leda onemogućavao plovidbu. Ali, Arktik se zagreva zabrinjavajućim tempom, skoro četiri puta brže od ostatka sveta i morski led se svake decenije smanjuje za skoro 13 odsto. Loša vest za planetu, dobra za internet provajdere i korisnike.
Evropska unija je uložila oko 23 miliona evra u projekat i pozvala države članice da bolje obezbede svoje podvodne mreže. Suosnivač kompanije "Far nort digital" Itan Berkovic pozvao je i vlade SAD i Kanade da se uključe.
Iako će "kraći" omogućiti brži prenos podataka – rad na Arktiku može se pokazati izazovnijim i skupljim.
"Sam led koji pomaže da se zaštiti kabl, u malo verovatnom slučaju oštećenja, otežava njegovo popravljanje", objasnio je glavni strateg "Far nort digitala" Ajk Ikard, što znači da bi popravka mogla da potraje nedeljama ili čak mesecima, u zavisnosti od doba godine.
Troškovi završetka projekta od milijardu evra daleko su veći od drugih sličnih akcija.
Kabl preko Atlantika koštao bi oko 250 miliona evra, rekao je Alan Moldin, direktor istraživanja u "TeleGeografiji", konsultantskoj firmi sa sedištem u Vašingtonu. Polaganje kabla u Pacifiku moglo bi da košta oko 320 miliona evra.
"Tehnički, to je izvodljivo, ali pitanje je komercijalno. Samo zato što kabl ima jedinstvenu rutu u poređenju sa drugim sistemima, ne možete da naplatite više za to", rekao je Moldin.
Vuorinen iz "Cinije" kaže da već postoji "veliko interesovanje" potencijalnih kupaca, kao što su velike tehnološke kompanije koje žele da diverzifikuju interkontinentalne veze sa odbrambenom i bezbednosnom zajednicom koja bi mogla da koristi bezbedniju rutu. "Cilj je da imamo komercijalno održiv projekat", rekao je on.
Ako projekat prođe glatko, mogao bi da otvori put drugima da zarone u mogućnosti sve otvorenijih voda Arktika. Naučnici su nedavno upozorili da bi Arktički okean uskoro mogao da ostane bez leda.