NATO sastavlja planove da obezbedi petogodišnji paket vojne pomoći u iznosu do 100 milijardi dolara, u pokušaju da zaštiti Ukrajinu od "vetrova političkih promena" koji bi mogli da zaduvaju ako Donald Tramp ponovo dođe u Belu kuću.
Predlog takozvane "Misije za Ukrajinu" izneo je generalni sekretar Jens Stoltenberg.
Kako prenosi "Fajnenšel tajms" pozivajući se na pet diplomata vojne alijanse obaveštenih o planu, on bi koordinisao procenjenih 100 milijardi dolara podrške koju su dale 32 članice NATO.
Stoltenberg je izneo predlog kao sredstvo za "zaštitu mehanizma od vetrova političkih promena", kažu izvori.
Ako bude odobren, Alijansa bi imala kontrolu nad grupom za podršku naoružanju Ramštajna koju predvode SAD i to bi joj omogućilo da upravlja snabdevanjem Ukrajine smrtonosnim oružjem prvi put od početka ruske specijalne operacije.
Tokom sastanka ministara spoljnih poslova NATO zemalja u Briselu, koji se održavaju danas i sutra, očekuje se da će zvaničnici razgovarati o nizu opcija, uključujući postepeno premeštanje organizacije – nazvane Ukrajinska odbrambena kontakt grupa – pod kontrolu Alijanse, navodi "Politiko", pozivajući se na reči tri evropska i jednog američkog zvaničnika upoznatih sa situacijom unutar saveza.
Cilj bi bio da se taj potez finalizuje na samitu lidera NATO u Vašingtonu u julu, rekao je jedan od zvaničnika.
Drugi američki zvaničnik izjavio je i da postoji predlog koji bi Alijansi dao formalizovano mesto za stolom unutar ukrajinske grupe, umesto stavljanja ove organizacije pod kontrolu NATO-a. Ta ideja podrazumeva jačanje veza između NATO-a i Ukrajine radi dugoročne podrške, rekao je on.
Diskusije o angažovanju NATO-a u toj grupi odvijaju se "na veoma visokim nivoima", sa ciljem da se ozvaniči evropska podrška i podrška Alijanse Kijevu, smatra američki zvaničnik, dodajući da zbog američkih i evropskih izbora postoji plan da se "grupa učini otpornijom".
Prebacivanje grupe u NATO bio bi značajan korak ka učvršćivanju zapadne podrške ukrajinskom ratu u doglednoj budućnosti, usred straha Evrope od povratka Trampa u Belu kuću. U bliskoj budućnosti, unutrašnja politika u SAD i drugim zemljama postaće pretnja po finansiranje i slanje dodatnog oružja Kijevu, navodi "Politiko".
"Postoji osećaj među, ne čitavom grupom, već delom NATO grupe, koji misli da je bolje institucionalizovati proces za svaki slučaj, zbog potencijalnog Trampovog reizbora", rekao je Džim Taunsend, bivši zvaničnik Pentagona i NATO-a.
"To je nešto na šta će SAD morati da se naviknu da čuju, jer je to strah, i to legitiman", dodaje on.
"Premeštanje ove grupe pod okrilje NATO-a na neki način bi je izolovalo od Trampovog predsedništva, ili čak od SAD koje bi Kina mogla da odvrati ili ne bi bile u stanju da nastave, odnosno usvoje sopstveni akt o finansiranju", ističe Taunsend.
Ako bude uspešan, taj potez bi bio poslednji u nizu akcija koje se preduzimaju da bi se ojačale institucije u iščekivanju novog Trampovog predsedništva. Krajem prošle godine, zakonodavci su odobrili zakon koji zahteva odobrenje Kongresa ako budući predsednik pokuša da se povuče iz NATO-a, a razmatraju se i druge mere zaštite.