Definicija Lorda Ismeja: Čemu (danas) služi NATO?

Potpisivanjem Severnoatlantskog sporazuma u Vašingtonu 4. aprila 1949. godine nastala je vojna alijansa koja je na ovim prostorima veoma poznata, pre svega po agresiji nad bivšom Jugoslavijom. Poslednje dve godine "proslavila" se u svetu kao ključni faktor u raspirivanju rusko-ukrajinskog sukoba. 

Pomenute intervencije u najvećoj meri su razbile iluziju da je Alijansa isključivo defanzivnog karaktera, a prava suština postojanja tradicionalno se sažima rečima pripisanim prvom generalnom sekretaru NATO-a lordu Hejstingsu Lajonelu Ismeju, prema kojem je svrha Alijanse (parafraziramo) da održi Sovjetski Savez van, Ameriku unutar Evrope, a Nemačku na dnu. 

Sagovornici RT Balkan saglasni su da čuveni citat lorda Ismeja odražava svrhu NATO-a i danas, kao i to da se Alijansa više nikako ne može smatrati defanzivnom.

"Ako to nismo mogli da razaznamo pre 20 godina u vremenu tih velikih turbulencija u Evropi, jasno vidimo danas kad je ukrajinska kriza eskalirala", kaže za RT Balkan Dušan Proroković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Naš sagovornik ističe da su tvrdnje o defanzivnoj prirodi NATO-a puka retorika, koja se delimično može objasniti "velikom defanzivom" u kojoj su se našle SAD usred jačanja levice u svetu tokom ranih dana Alijanse.

Proroković podseća da je NATO jasno hijerarhijski ustrojen, odnosno da su na vrhu SAD, zatim Velika Britanija, dok se ispod nalaze sve ostale članice.

"Ako to gledamo kroz prizmu američke i britanske spoljne politike, ta politika je uvek bila zapravo agresivna", dodaje Proroković.

Politikolog Aleksandar Pavić, sa druge strane, napominje da je NATO trebalo da prestane da postoji nakon raspuštanja Varšavskog pakta 1991. godine, a možda i nakon pada Berlinskog zida 1989.

"NATO je osnovan, navodno, zbog pretnje od Sovjetskog Saveza, odnosno komunističkog bloka. Kad se raspao komunistički blok, nije više bilo razloga da NATO postoji. Međutim, NATO je našao razlog, i pretvorio se iz onoga što se nazivalo defanzivnom alijansom u jedan ofanzivni savez koji je postao glavno imperijalno sredstvo širenja globalizma ka istoku", izjavio je Pavić za RT Balkan. 

Može li NATO prestati da bude relevantan (i kako)?

U poslednje vreme bilo je dosta reči o budućnosti Alijanse, pogotovo imajući u vidu NATO-skeptične izjave bivšeg predsednika SAD i republikanskog kandidata na predstojećim američkim izborima Donalda Trampa, poput one da Amerika neće stati u odbranu onih članica koje ne izmiruju svoje obaveze, tačnije koje ne trše dovoljno novca na oružane snage. 

Pavić ističe da je očigledno da u bloku postoji strah od Trampovog ponovnog dolaska na vlast, te da je, zbog vesti da je "crveni buntovnik" čak razmišljao o povlačenju SAD iz bloka, Kongres doneo zakon kojim se predsednik sprečava da donese takvu odluku bez odobrenja samog Kongresa. 

Proroković napominje da je iza Trampa stao ceo izolacionistički pokret SAD koji poslednjih decenija jača zbog "niza spoljnopolitičkih neuspeha, od Avganistana do Ukrajine".

"Postoje dva načina da Amerika osigura svoje interese kao velika sila. Prvi je preko sistema međunarodnih organizacija, jednom agresivnom spoljnom i bezbednosnom politikom, što se radi od Drugog svetskog rata. Drugi način je dogovorom sa ostalim velikim silama, gde će jedni drugima uzajamno garantovati bezbednost, a da izolacionisti preferiraju ovaj drugi pristup", navodi Proroković.

NATO više ne bi postojao, kako kaže, ukoliko u SAD preovlada izolacionistička struja. Ipak, Trampova pobeda je daleko od izvesne, a takav radikalan preokret, smatra Proroković, ne može se desiti tokom jednog predsedničkog mandata, već je to proces koji bi trajao "decenijama".

Aleksandar Pavić navodi da poraz Ukrajine od strane Rusije i posledični gubitak kredibiliteta NATO-a predstavlja drugu veliku pretnju po Alijansu.

"NATO se svakako plaši gubitka relevantnosti, i zato svi zvaničnici ponavljaju, od kako je počeo rat u Ukrajini, da ne sme biti dozvoljeno da Rusija pobedi, ni po koju cenu", napominje Pavić. 

Međutim, naš sagovornik smatra da bi i u slučaju ukrajinskog poraza NATO našao način da ostane relevantan, odnosno da bi "bio iskorišćen kao sredstvo remilitarizacije Evrope zbog neke nove ruske opasnosti".

Kako kaže Pavić, potreba za postojanjem NATO-a potiče iz toga što je globalističkom kapitalu neophodan dolar, "a dolar bez američke vojske nikada ne bi mogao da održava status svetske valute".

"Dokle god su na vlasti globalisti u čijim je rukama koncentrisan praktično sav kapital na Zapadu, njima će trebati NATO kao instrument. Oni će naći svrhu za NATO, zato što bez toga oni sami padaju s vlasti, a očigledno su spremni da izazovu svetski rat samo da ne bi izgubili moć i novac", zaključuje Pavić.