Ideja generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga je da se formira opšti petogodišnji fond od 100 milijardi evra za pomoć Ukrajini u naoružavanju naišla je na oštro protivljenje ministara iz nekoliko zemalja NATO-a, prenosi "Politiko".
"Moramo da osiguramo pouzdanu i sigurnu bezbednosnu pomoć Ukrajini na duge staze", rekao je Stoltenberg uoči sastanka, "tako da se manje oslanjamo na dobrovoljne i kratkoročne priloge, a više na obaveze NATO-a na duge staze".
Nastala je prava pometnja među ministrima kada su čuli cifru od 100 milijardi dolara i zapitali se odakle obezbediti ovoliko novca, navodi list, pozivajući se na neimenovanog diplomatu. Nije precizirano koji su predstavnici zemalja na ovaj način odgovorili na predlog.
Ovaj predlog NATO-a je pokrenuo mnoga pitanja o detaljima, od kojih je ključno da li je iznos pomoći reč o novim izvorima, "svežem" novcu, ili podrazumeva postojeće programa koje saveznici pojedinačno uplaćuju za Ukrajinu.
Kako dalje navodi "Politiko", neke zapadnoevropske zemlje su zabrinute da bi davanje takve moći Alijansi moglo da ugrozi napore EU da obezbedi napredak u sopstvenom sistemu odbrane.
Nakon prezentacije, pojedini ministri su "prevrnuli očima" čuvši cifru od 100 milijardi evra.
Hadža Lahbib, belgijski ministar spoljnih poslova, upozorio je da je opasno davati obećanja "koja ne možemo da ispunimo".
Mađarska, takođe, okleva. Naime, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto insistirao je na tome da NATO ostane odbrambeni savez.
"Mađarska će odbaciti svaki predlog koji bi je transformisao u ofanzivni savez, jer bi to dovelo do ozbiljne opasnosti od eskalacije", rekao je on pre sastanka , dodajući: "Ovo nije rat Mađarske, a nije ni rat NATO-a."