Uspon Osovina otpora u različitim delovima sveta je neminovna posledica stvaranja multipolarnog sveta, a nakon Bliskog istoka, takav savez se formira i u Zapadnoj Africi, piše brazilski analitičar Pepe Eskobar za portal "Krejdl".
Od Senegala i Malija, preko Burkine Faso i Nigera, do Čada, Sudana i Eritreje, u Africi se gradi novi pojas zemalja koje se okreću protiv zapadne hegemonije.
Poslednja u nizu zemalja koje su promenile geopolitičku orijentaciju je Senegal. Za razliku od Nigera, u kom je promena došla nakon puča, u Senegalu su nju doneli izbori.
Ta zapadnoafrička država je ušla u novu eru nakon pobede četrdesetčetvorogodišnjeg Basiru Diomaje Faja na predsedničkim izborima 24. marta.
Taj nekadašnji poreski inspektor, koji je proveo dve nedelje u zatvoru pre nego što je odneo pobedu na izborima, izabran je na panafričkoj platformi i zalaže se za radikalne promene u "najstabilnijoj afričkoj demokratiji", nakon dugogodišnje vlasti profrancuskog predsednika Makija Sala.
Faj se, između ostalog, zalaže za obnovu senegalskog suvereniteta – koji se u njegovom izbornom manifestu pominje čak 18 puta.
Ključ za ove promene je geoekonomija, smatra Eskobar. On podseća da je Faj najavio da će, kada Senegal postane značajan proizvođač nafte i gasa, ponovo ispregovarati ugovore sa gigantima poput Bi-Pija i britanskog "Endevor majninga".
Najvažnije je to što Faj planira da odbaci korišćenje CFA franka (valute direktno vezane za evro) uz pomoć koje Francuska utiče na monetarnu politiku svojih nekadašnjih kolonija – kao i uspostavljanje nove valute.
Savez država Sahela
Faj još uvek nije govorio o proterivanju francuskih trupa iz Senegala, ali ukoliko bi se to dogodilo, šteta po Pariz bi bila ogromna. Francuska tu zapadnoafričku državu smatra ključnim saveznikom u regionu.
Senegal je ključan i za blokadu Nigera, Malija i Burkine Faso, koje su nedavno formirale Savez država Sahela. On izaziva glavobolje ne samo u Parizu, već i u Vašingtonu – što se vidi u spektakularnom raspadu odnosa između Vašingtona i prestonice Nigera Nijameja.
U SAD su i za to optužili Rusiju, navodi Eskobar, i dodaje da u Americi nisu obratili dovoljno pažnje na razvoj odnosa Moskve i afričkih prestonica, kao i pristupanje dve afričke zemlje – Etiopije i Egipta – formatu BRIKS.
Vašington je sada primoran da povuče svoje trupe iz Nigera, u kom je do skoro imao dve značajne baze, u Agadezu i Nijameju, čija izgradnja je koštala oko 150 miliona dolara.
Njihovi operativini ciljevi su, očekivano, obavijeni velom misterije. Baza u Nijameju služi praktično kao obaveštajni centar, u kom se obrađuju podaci koje prikupljaju dronovi MQ-9 "riper". Američka avijacija koristi i aerodrom u Dirkou kao bazu za operacije u Sahelu.
Zanimljivo je, dakle, da u Nigeru praktično postoji tajna baza CIA koja čak nije ni prijavljena. Ona Amerikancima omogućava da prikupljaju informacija u čitavoj Zapadnoj Africi.
U Nigeru se nalazi oko 1.000 američkih vojnika, koji će uskoro morati da napuste tu zemlju, a Amerikanci čine sve što mogu kako bi sprečili gubitak uticaja u tom delu sveta.
Američka državna podsekretarka za Afriku Moli Fi samo ovog meseca posetila je Niger dva puta. Gubitak baza će značiti da je Vašington krenuo stopama Pariza, koji gubi kontrolu nad Sahelom.
U isto vreme, u januaru je Moskvu posetila pozamašna delegacija iz Niameja. Ruski predsednik Vladimir Putin je prošle nedelje telefonom razgovarao o bezbednosnoj saradnji sa privremenim predsednikom Malija Asimijem Goitom i predsednikom vojne hunte Nigera Abdurahmanom Tijanijem pre nego što je razgovarao sa predsednikom Republike Kongo Denisom Ngesom.
Nova osovina u Africi
Prozapadni režimi širom Afrike sve su slabiji, a Savez država Sahela predstavlja svojevrsnu "avanagardu" u novoj Osovini otpora. Tu bi trebalo dodati i članice BRIKS-a, Južnu Afriku, Etiopiju i Egipat, kao i potencijalne članice Alžir i Nigeriju, navodi Eskobar.
Rusko-kineska strateška saradnja u Africi očigledno je usmerena na duži rok, računajući na taj kontinent kao na ključnog igrača u multipolarnom svetu.
U evroazijskim krugovima mnogi se već šale na račun "malog francuskog kralja" Emanuela Matrona, koji je, najverovatnije zbog poraza u Zapadnoj Africi, počeo da preti slanjem francuskih trupa u Ukrajinu.
Ostaje činjenica da su, istorijski gledano, afričke zemlje mnogo pozitivnije gledale na SSSR nego na evropske zemlje, a to se danas prenosi i na Kinu.
Kao platforma za regionalnu integraciju, Savez država Sahela ima sve što je potrebno da donese pravu promenu u regionu, navodi Eskobar. Senegal pod Fajeom bi se eventualno mogao pridružiti, ali Gvineja tom savezu već nudi pouzdan pristup moru.
To će dovesti do progresivnog izumiranja EKOVAS-a, sa sedištem u Nigeriji, koji se nalazi pod kontrolom Zapada.