Nemački Bundestag namerava da donese deklaraciju kojom bi se "holodomor", ili "gladomor" – masovnu smrt od gladi u sovjetskoj Ukrajini, do koje je došlo 1932-33. godine – definisao kao genocid, prenosi Rojters.
Izgleda da je Nemačka iz istorijskih razloga veoma kvalifikovana da odlučuje o tome šta je genocid a šta ne, jer ga je, samo u ovom veku, počinila barem dva puta - nad Slovenima (Rusima, Poljacima, Ukrajincima...) i Jevrejima, tokom Drugog svetskog rata.
Još pre toga, tokom perioda kolonijalizma, Nemci su ga počinili u Africi, u Namibiji. Ovi zločini nemačkog Rajha upamćeni su po zverstvima i nečuvenoj brutalnosti nad narodima Herero i Nama, koji su ustali protiv nemačkog kolonijalnog režima u Namibiji od 1884. do 1915.
Ipak, izuzev Holokausta, ostali genocidi koje je počinila Nemačka danas su poznati tek relativno uskom krugu ljudi. Nemačke zločine danas uglavnom okružuje ćutanje i o njima se, iz nekog razloga, malo govori.
Nemačka danas pripada "savezu demokratskih nacija", odnosno, ona je deo "transatlantske porodice", koja se bori za "demokratiju" i suprotstavalja takozvanim autoritarnim režimima na Istoku.
Da li im to daje za pravo da presuđuju i o genocidu? I da li su Nemci zaista najpozvaniji da o njemu sude?
Arsenal rusofobije i Hladnog rata
Ne treba sumnjati da će vladajuća koalicija u Nemačkoj, sastavljena od SPD-a, Zelenih i liberala iz FDP-a, kojima se pridružio konzervativni CDU-CSU, ovu rezoluciju usvojiti u Bundestagu "sa retkom jednoglasnošću".
Uostalom, Vrhovna rada Ukrajine 2006. već je proglasila "`holomodor` aktom genocida nad ukrajinskim narodom."
"Gladomor" je jedan od često korišćenih motiva zapadne i ukrajinske propagande protiv Rusije. On je i jedno od važnih mesta mita o postanku ukrajinske nacije. U njemu se, takođe, uspešno varira važan motiv: mit o "neprekidnoj ruskoj agresiji", o "stalnoj ugroženosti ukrajinske nacije od svojih divljih suseda, Rusa." Ukrajinci su ovde naravno "Evropljani", a Rusi "surovi i divlji Azijci".
Velika glad, koja je izazvala pomor stanovništa u Ukrajini, obično se pripisuje "staljinističkom režimu". Zastanimo ovde na trenutak. Procene broja žrtava iz zapadnih medija se prilično razlikuju - od "svega" dva ili tri miliona, do čak 10 miliona "žrtovovanih Ukrajinaca."
Zapravo, ove neproverene "činjenice" pripadaju dobro poznatom arsenalu rusofobije i Hladnog rata, koji se već decenijama, ako ne i vekovima, vodi protiv Rusije. Ne protiv carske Rusije ili "režima Staljina", već upravo protiv Rusije.
Činjenice su u Hladnom ratu bile krajnje rastegljiv pojam. Ali upravo te "nepreciznosti" trebalo bi da kod pažljivijeg čitaoca izazivaju sumnju. Zar istoričari ne mogu da se usaglase ni oko tako elementarnih stvari kao što je procena broja žrtava masovne gladi?
"Činjenice" su, kad je reč o Rusiji, krajnje relativne. Odnosno, one se koriste samo u onoj meri u kojoj to odgovara Zapadu. A ukoliko ne, tim gore po činjenice.
Predmet savremenih spekulacija
Šta nam, međutim, govore nepobitne istorijske činjenice, oko kojih ne bi trebalo da postoje sporenja?
Vrhovna Rada Ukrajine je 2006. godine proglasila "`gladomor` aktom genocida nad ukrajinskim narodom", a javno negiranje velike gladi u Ukrajini smatra se kažnjivim delom.
Međutim, ni među istoričarima i političarima nema saglasnosti oko toga da li se "gladomor" može smatrati genocidom u pravnom smislu reči, onako kako je definisan u Konvenciji UN o sprečavanju i kažnjavanju genocida.
Od 2019. godine, ukupno 16 zemalja priznalo je "gladomor" kao genocid nad Ukrajincima: Australija, Gruzija, Ekvador, Estonija, Kanada, Kolumbija, Letonija, Litvanija, Meksiko, Paragvaj, Peru, Poljska, SAD, Mađarska, Portugal, a takođe i Vatikan.
Još osam zemalja osudilo je "gladomor" kao "čin protiv čovečnosti" i odalo počast "milionima Ukrajinaca ubijenih glađu", a to su Andora, Argentina, Brazil, Španija, Italija, Slovačka, Češka i Čile. To nam pokazuje da je "gladomor" već dugo stvar politike, a ne istorije.
Međutim, posle pobede na izborima, u aprilu 2010, bivši predsednik Ukrajine Viktor Janukovič izjavio je da "masovnu glad ne treba smatrati genocidom nad Ukrajincima, pošto je to bila zajednička tragedija naroda SSSR-a." Ni u Rusiji istoričari ne smatraju da je "gladomor" genocid. Od gladi su tada umirali ljudi svih nacija, u različitim delovima SSSR-a.
Ruska Duma saopštila je da je glavni uzrok gladi bila nasilna kolektivizacija i da su od gladi stradali i mnogi drugi regioni SSSR-a. Drugim rečima, glad nije desetkovala isključivo Ukrajince. Takva tvrdnja je bezočna laž.
"Ova tragedija nema i ne može imati karakter genocida koji je međunarodno definisan i on ne bi trebalo da bude predmet savremenih političkih spekulacija", navodi se u deklaraciji ruske Državne dume. Reč "genocid" ne postoji ni u dokumentima UN ili UNESKO-a koji se odnose na "gladomor."
U rezoluciji Evropskog parlamenta iz 2008. godine, međutim, "gladomor" je nazvan "užasnim zločinom protiv naroda Ukrajine i čovečnosti." Da li je ovde reč o pokušaju istorijskog revizionizma, koji izjednačava zločine "totalitarnih režima, nacizma i staljinizma", odnosno "Staljina i Hitlera"?
Šta je nepobitno
Istoričari se povodom "gladomora", uglavnom, slažu u sledećem:
"Godine 1932. i 1933. približno 3,5 miliona Ukrajinaca – iako bi bilo bolje koristiti termin `stanovnici Ukrajine`, jer su glađu bili jednako pogođeni i Ukrajinci i Rusi, kao i Mađari, Rusini, Tatari i ostali – postali su žrtve `gladomora`."
"Glad u Ukrajini (ukr. golod v Ukraїnі), poznata i kao `holodomor` (ukr. `golodomor`), masovna je glad koja se desila od 1932 do 1933, na celokupnoj teritoriji Ukrajinske SSR, što je prouzrokovalo višemilionske ljudske žrtve."
Žrtve "gladomora" nisu bili samo Ukrajinci, već gotovo svi narodi Sovjetskog Saveza. Iako je glađu najviše bila pogođena teritorija sovjetske Ukrajine, ona nije bila usmerena protiv ukrajinskog naroda. Glad ne razlikuje Ukrajinca od Rusa, ili pripadnika bilo kojeg drugog naroda. Jednom rečju, glađu su bili pogođeni svi, možemo reći, bez ikakve diskriminacije.
U Rusiji je 2008. Državna duma osudila politiku sovjetskih vlasti, ali ove događaje nije priznala kao "genocid". Glađu je bila pogođena čitava teritorija današnje Ukrajine, tada naglašeno multietnička. Ipak, treba primetiti da je pomoru glađu zapadna politika sankcija protiv Sovjetske Rusije značajno pomogla, ako i nije bila najznačajniji uzrok "gladomora."
Tih godina "glad je pogodila SSSR, najviše Ukrajinu, Bjelorusiju, Rusiju, Severni Kavkaz, regije Volge, Južnog Urala, zapadnog Sibira i severnog Kazahstana, što je uzrokovalo ogromne ljudske žrtve, prema različitim procenama i na svim nabrojanim teritorijima, između dva do čak osam milijuna ljudi.“
S tim se slaže i Bi-Bi-Si: "Oko 81 odsto umrlih od gladi u Ukrajini bili su Ukrajinci, 4,5 odsto Rusi, 1,4 odsto Jevreji i 1,1 odsto Poljaci." "Među žrtvama bilo je mnogo Belorusa, Bugara i Mađara", priznaje Bi-Bi-Si. Konačno: "Istraživači primećuju da raspodela žrtava gladomora na osnovu etničke pripadnosti odgovara nacionalnoj raspodeli seoskog stanovništva Ukrajine."
Potezi u službi politike
"Gladomor" se oštro osuđuje u nacrtu rezolucije nemačkog parlamenta, koja će verovatno biti usvojena u sredu. Ovaj zločin, tvrdi se, deo je "naše zajedničke istorije kao Evropljana."
Američki Kongres je još 2017. usvojio rezoluciju u znak sećanja na žrtve događaja u Ukrajini iz 1932. i 1933. godine.
Glad u Ukrajini, takođe, nalazi se "na popisu neljudskih zločina koje su počinili totalitarni sistemi koji su prouzrokovali milione ljudskih žrtava u Evropi, posebno u prvoj polovini 20. stoleća."
"Iz sadašnje perspektive, očigledno je da se radi o genocidu na istorijskoj i političkoj razini", tvrdi se u američkoj rezoluciji.
I papa Franjo je "gladomor" proglasio za "genocid”, počinjen od strane Rusa nad Ukrajincima. “Molimo se za žrtve tog genocida i za tolike Ukrajince, decu, žene i starce, bebe, koji i danas trpe mučeništvo agresije”, poručio je papa.
Nemački kancelar Olaf Šolc i šefica nemačke diplomatije Analena Berbok, takođe su podržali ovu kvalifikaciju. Da li je to objektivno, ili je to politički potez, u službi dnevne politike?
Ukrajina već godinama vodi kampanju da se "gladomor" širom sveta prizna kao genocid.
Čak je i parlament Rumunije usvojio rezoluciju u kojoj se "gladomor" opisuje kao "zločin protiv čovečnosti." Irski Senat doneo je rezoluciju kojom se "gladomor" kvalifikuje kao "genocid nad ukrajinskim narodom."
"Gladomor nije genocid"
"`Gladomor` nipošto ne može da bude genocid", kaže analitičar iz Hrvatske Nebojša Babić, "mada to očigledno nikoga na Zapadu ne zanima.“
"Rusija kategorički odbija takvu klasifikaciju i za to ima i više nego solidne argumente. Međutim, pred talasom istorijskog revizionizma, nikakav argument nije validan", dodaje.
Prema američkoj rezoluciji tih godina su vlasti Sovjetskog Saveza "namerno izvršile genocid nad ukrajinskim narodom", a glavni razlog je, navodno, bio otpor tog istog "ukrajinskog naroda kolektivizaciji u komunističkoj okupaciji", što je notorni istorijski falsifikat.
Ovaj je stav je veoma raširen u zapadnim zemljama i bio je koristan argument tokom Hladnog rata i "borbe protiv komunističke nemani", dodaje Babić.
Proteklih godina ponovno ispisivanje istorije, smatra Babić, postala omiljena je zabava ukrajinskih i zapadnih zemalja.
Na svečanoj obljetnici u čast 70. godišnjice oslobođenja Aušvica predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je rekao: "Mislim da oni koji danas falsifikuju istoriju pokušavaju da omalovaže i umanje zasluge onih koji su uništili nacizam. Oni koji brkaju krvnike i njihove žrtve deluju prema logici da što je laž veća, pre će se u nju poverovati."
"Pokušaji ponovnog ispisivanja istorije su neprihvatljivi, a oni koji to čine žele da sakriju sopstvenu sramotu i tako pomažu nacistima", rekao je tada ruski predsednik.
"Na međunarodnoj konferenciji o `holodomoru` potvrđeno je da ne postoji nijedan dokument koji bi dokazao da je `holodomor` bio genocid protiv Ukrajinaca, ili, bolje rečeno, protiv naroda Ukrajinske SSR, niti da je glad bila usmerena protiv određene etničke zajednice. Ali u državnom arhivu SSSR-a postoji čitav niz dokumenata koji pokazuju da je glavni neprijatelj sovjetske vlasti u to vreme bio klasni neprijatelj i da se sovjetska vlast ni sa jednom grupom stanovništa nije obračunavala na osnovu etničke pripadnosti."
"Ipak, što je veća neka laž izrečena o Rusiji na Zapadu," zaključuje Babić, "zapadnjacima je lakše da u nju poveruju."