Sprečavanje uplitanja stranih agentura u domaća pitanja, za Evropsku uniju smrtni je greh – ali isključivo ako to žele da postignu države koje nisu deo tog bloka.
Sve je u redu, naime, kada sama Evropska komisija, kojoj se u svemu priviđa "maligni ruski uticaj", predloži zakon o registru stranih agenata ili Evropski parlament pokrene istragu kako bi "suzbio rusku propagandu" zbog sumnje da neke poslanike finansira Moskva.
Drzne li se, međutim, neka druga država da zaštiti sopstvene interese od mešanja stranaca – digne se evropska "kuka i motika" kako bi se to sprečilo.
I isto kao što su se predstavnici Evropske unije skandalizovali na zakon kojim se u Republici Srpskoj predlaže uspostavljanje posebnog registra neprofitnih organizacija koje se finansiraju iz inostranstva, tako je i najava vladajuće partije u Gruziji da će ponovo podneti nacrt zakona o transparentnosti stranog uticaja i ovog puta "izazivala ozbiljnu zabrinutost".
"EU podseća da je Evropski savet dodelio Gruziji status kandidata podrazumevajući da su preduzeti relevantni koraci navedeni u preporuci Komisije od 8. novembra 2023. Korak devet, naime odnosi se na preporuku Gruziji da osigura da civilno društvo može slobodno da funkcioniše, a korak jedan poziva Gruziju da se bori protiv dezinformacija protiv EU i njenih vrednosti", objavila je evropska diplomatska služba čim je najavljeno da će "sporni" zakon ponovo biti aktuelizovan.
Prvobitni predlog zakona o transparentnosti stranog uticaja, koji je posle žestokih protesta povučen u Gruziji, podrazumevao je naime da se u toj državi formira registar nevladinih organizacija i medija koji dobijaju sredstva od stranih država, odnosno da se svaka organizacija koja prima više od 20 odsto svojih sredstava iz inostranstva zavede kao "strani agent".
Naizgled, ništa sporno – zašto bi bio problem znati čiji novac stoji iza nekoga? Uostalom, zar nije transparentnost jedan od osnovnih demokratskih principa za koje su se "pse čuvare" proglasili EU i njihovi prekookeanski saveznici iz SAD?
Ipak, za predstavnike EU, ali i Vašington, koji – gle čuda – zakon o stranim agentima ima još od 1938. godine, tako nešto je nedopustivo.
Isto kao što je nedopustivo kada u Republici Srpskoj makar i pomisle da osnuju Registar neprofitnih organizacija osnovanih u RS, koje finansijski ili na drugi način pomažu strani subjekti kao agente stranog uticaja. Predlog Zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija je upućen u skupštinsku proceduru, a odmah su ga na Zapadu, konkretno na stranicama američkog Radija slobodna Evropa, okarakterisali kao propis koji će "automatski značiti zabranu rada" za NVO.
I Srpskoj i Gruziji, zamera se, navodno što im predlog zakona previše liči na zakon koji Rusi imaju od 2012. godine, a koji je, inače, manje strog nego u SAD, gde je broj ljudi koji su zvanično označeni kao "strani agenti" gotovo devet puta veći nego u Rusiji.
Ali, da li je to jedini problem?
"Razotkrivanju inostranih naredbodavaca i izvora finansiranja trojanskih konja koji se lažno predstavljaju kao 'nevladine organizacije' protive se samo njihovi sponzori iz desetak zemalja kolektivnog Zapada koji ne žele da se iznošenjem činjenica o njihovim pionima uđe u trag subverzivnoj delatnosti koju preko njih vode. Otporom koji kolektivni Zapad pruža svakom pokušaju država da se od unutrašnjih agenata stranog uticaja brane nazivanjem stvari njihovim pravim imenom, priznaje se da oni stoje iza podrivačke delatnosti na koju se te države s pravom žale", ukazuje analitičar i stručnjak za obojene revolucije Stefan Karganović.
Činjenica da Zapadne države koje su odavno uvele zakone kojima se predviđa registracija stranih agenata to isto "pravo na samoodbranu" ne priznaju svojim "targetiranim žrtvama" poput Gruzije i Republike Srpske, prema rečima sagovornika RT Balkan, dokaz je "njihove bestidnosti i prezira prema načelima vladavine prava za šta se inače zvanično i licemerno zalažu".
Sličan stav izneo je ranije za RT Balkan i Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije koji je negodovanje Zapada na pokušaje pojedinih država da uđe u trag novcu kojim se finansiraju NVO, prokomentarisao kratko rečenicom - "što je dozvoljeno Jupiteru, nije volu".
"Dakle, pravila koja važe za Amerikance, ne mogu da važe za zemlje koje oni smatraju vazalnim. Posebno su podli prema Gruziji jer su ih već jednom gurnuli u sukob sa Rusijom", ukazao je tada Gajić.
Dakle, Zapad pokušava da učini sve da strani agenti i njihovi izvori novca ostanu prikriveni, kako bi nesmetano mogli da se upliću u državne poslove i šire propagandu za one koji ih plaćaju.
Kako onda da postupe Republika Srpska i Gruzija?
"Države targetirane za odstrel obojenim revolucijama koje se izvode aktiviranjem lažnih NVO nemaju o čemu da raspravljaju sa kolektivnim Zapadom niti treba da mu pravdaju mere samozaštite kao što je registracija stranih agentura koje operišu na njihovoj teritoriji. One jednostavno treba da usvoje odgovarajuću zakonsku regulativu i da je rigorozno i dosledno sprovode", zaključuje Karganović.