Anti-kovid protesti i propaganda: Šta se zaista dešava u Kini? (VIDEO)

Protesti u nekoliko kineskih gradova protiv vladine politike "nulte tolerancije" kovida 19 postali su udarne vesti u izveštajima i analizama vodećih zapadnih medija, a pažnja koju su dobili ne može a da ne izazove upitanost da li je takva angažovanost delimično motivisana i time što zapadni zvaničnici sve jasnije Kinu označavaju kao "pretnju", "konkurenta na kojeg treba obratiti pažnju" i nekoga ko "ne deli naš sistem vrednosti".

Proteste je, prema izveštajima zapadnih agencija, izazvao požar u petak u Urumćiju u kojem je poginulo deset ljudi, za šta je deo nezadovoljnih okrivio vladine anti-kovid mere. Iz Urumćija, protesti su se proširili na Šangaj, Peking, Vuhan, Landžou, ali i na desetak univerzitetskih kampusa.

U izveštajima zapadnih medija navodi se da je reč o "istorijskim protestima", "šokantnim", "bez presedana", rečju, o pobuni kakvu Kina do sada nije videla. Masovnost protesta, međutim, dovodi u pitanje opravdanost takvog zaključka. Prema izveštaju Rojtersa, u Šangaju je juče protestovovalo nekoliko stotina ljudi – u istom izveštaju se navodi i da je u ovom gradu 25 miliona ljudi bilo obuhvaćeno merama zatvaranja, pa je već i iz tog izveštaja lako zaključiti o kolikom se procentu nezadovoljnih radi i kolike su razmere "istorijskih protesta".

U Pekingu, to je, prema izveštajima iste agencije, bila "veća skupina ljudi", dok se u studentskim kampusima okupilo "nekoliko desetina" demonstranata sa belim papirima, koji bi trebalo da simbolizuju vladinu cenzuru. Nema naznaka da će se protesti danas nastaviti u Šangaju, izveštava ovog jutra Rojters.

Lokalne vlasti u Urumćiju saopštile su da stradanje desetoro ljudi u požaru nema veze sa merama "zatvaranja", da taj deo grada, nije bio "zaključan" u to vreme, a danas je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lijan Žao optužio "neke snage sa skrivenim motivima" da namerno povezuju požar u Urumćiju sa kovid ograničenjima.  

"Potpuno je nepotrebno da se neki ljudi brinu za bezbednost života u Kini", rekao je Žao na konferenciji za novinare.

Novinar Bi-Bi-Si-ja, za kojeg je njegova medijska kuća izvestila da je priveden na protestu, prema Žaovim rečima priveden je jer se nije legitimisao kao novinar, dodajući da je policija samo sklanjala demonstrante sa ulice.

Bi-Bi-Si, inače, poput brojnih drugih medijskih kuća, napominje da kineski državni mediji izbegavaju da izveštavaju o protestima, odnosno da ih prećutkuju što tumače kao "državnu cenzuru". Bi-Bi-Si navodi da Kina beleži rekordan broj novih slučajeva obolevanja od kovida 19 i da su zdravstvene vlasti saopštile da je u nedelju registrovano 40.052 novih slučajeva obolevanja.

Britanski mediji ne ulazi u "nepotrebne" detalje, poput kineske agencije Sinhua: tog dana registrovano je 3.758 potvrđenih slučajeva kovida 19 i 36.304 asimptomatskih slučajeva, koji ne ulaze u kovid statistiku većine zemalja, ne samo zapadnih. U totalu: 40.052.

Kina se priprema da implementira deveto izdanje kovid-19 protokola i 20 prilagođenih mera koje bi trebalo da vode ka postepenom popuštanju nekih mera i njihovom prilagođavanju u zavisnosti od situacije na terenu. Pre nego što su im za oko zapali protesti, zapadne medije privukle su ove najave.

"Blumberg" je tako procenio da bi potpuno otvaranje Kine moglo da dovede do čak 5.8 miliona ljudi na odeljenja za intenzivnu negu u bolnicama, kao i da "nema načina da se obuzda nekontrolisani talas infekcije".

Šta god da Kina uradi, za zapad je to pogrešno

Komentarišući ovakav pristup, kineski portal "Global tajms" kratko i jasno zaključuje da je "šta god da Kina učini u borbi protiv kovida 19 u očima zapadnih medija pogrešno". Pogrešna je politika "nulte tolerancije", pogrešno je i postepeno otvaranje.

Kinesku kovid politiku "Global tajms" predstavio je u brojkama: njen rezultat je 5.200 umrlih od početka epidemije, dok je u Sjedinjenim Američkim Državama broj smrtnih ishoda od korone 1.09 miliona.

"Kako bi se videlo kakav bi bio uticaj američke kovid politike da se ona primenjivala na Kinu, trebalo bi pomnožiti američke statistike 4.3 puta. Kada bi Kina imala istu stopu smrtnosti kao SAD, to bi značilo 4.7 miliona smrtnih slučajeva", navodi se procena britanskog stručnjaka Džona Rosa.   

Iako se na nedavnom samitu G20, gde su se svetski državnici utrkivali da se susretnu sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, nije činilo da je tako, "kod kuće" većina zapadnih zemalja već ima oblikovane strategije koje na Kinu gledaju kao na opasnost. Za Kanadu, Kina "remeti globalni poredak". Za SAD ona je "glavna pretnja", dok je, i po ovom pitanju nesložna EU, vidi kao "globalnog konkurenta", odbijajući da zaoštri svoj stav prema Pekingu poput zapadnih saveznika.