Dvanaest zemalja NATO-a tek treba da ispuni obavezu da će izdvojiti dva odsto svog BDP-a na odbranu, izjavila je američki ambasador u Severnoatlantskoj alijansi Džulijana Smit.
Vojni blok koji predvode Sjedinjene Države postavio je "uslov od dva odsto" još 2014. godine, nakon puča u Ukrajini, sa ciljem da se taj standard dostigne u roku od decenije.
"Trenutno, 20 saveznika odvaja zadati iznos za odbranu. To je značajno povećanje tokom decenije, ali želimo da sve 32 članice ispune obaveze i nastavićemo da se trudimo da to postignemo", rekla je Smitova u govoru na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu u okviru konferencije "75 godina NATO-a: Planiranje novog kursa?".
Ambasador je izjavila i da je NATO bio uspešan u "podeli tereta" u slučaju Ukrajine – dok su SAD obezbedile oko 75 milijardi dolara vojne pomoći Kijevu, evropske članice bloka dale su oko 110 milijardi dolara.
Takođe, primetila je da se zapadna alijansa u poslednje dve godine preorijentisala s "ekspedicionih ratova na suprotstavljanje Rusiji u Evropi", kao i da je blok ažurirao svoju bezbednosnu strategiju – Kina je postala potencijalna pretnja, pa NATO radi na partnerstvima u Indo-Pacifiku kako bi joj se oduprli.
Što se "članarine za NATO" tiče, podaci Smitove su u suprotnosti s onima od februara 2024, kada su procene vojne potrošnje za 2023. ukazivale na to da je samo 11 članica dostiglo cilj izdvajanja dva odsto bruto domaćeg proizvoda za potrebe odbrane, dok 18 država to nije uspelo, uključujući Francusku, Holandiju, Norvešku, Dansku, Italiju, Kanadu, Tursku i Španiju. Island nema vojsku, a Finska i Švedska – koje su se paktu pridružile aprila 2023, odnosno marta 2024 – nisu uključene u procene.
Poljska je prošle godine potrošila 3,9 odsto svog BDP-a na vojsku, najviše od svih članica bloka, dok je prate Sjedinjene Države sa 3,49 posto. Međutim, vojni budžet SAD je zapravo bio više nego dvostruko veći od svih ostalih članica bloka zajedno, iznosi je čak 860 milijardi dolara.