Britanski teorijski fizičar i dobitnik Nobelove nagrade Piter Higs, koji je došao na ideju o Higsovom bozonu ili "Božjoj čestici", preminuo je u 94. godini u Edinburgu.
Higs je 1964. godine predvidio postojanje nove čestice – takozvanog Higsovog bozona, ali će proći skoro 50 godina pre nego što je postojanje čestice moglo biti potvrđeno na Velikom hadronskom sudaraču.
Higs je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 2013. godine za teoriju slamanja elektronski slabe simetrije u kojoj je objasnio poreklo mase kod elementarnih čestica, a posebno kod Z i W bozona.
U saopštenju sa univerziteta u Edinburgu navodi se da je on preminuo u ponedeljak u svojoj kući.
Nakon serije eksperimenata koji su počeli 2008. godine, Higsovu teoriju su dokazali fizičari u Cernu u Švajcarskoj 2012. godine radeći na projektu Velikog hadronskog sudarača, prenosi Rojters.
Higs je podelio Nobelovu nagradu sa belgijskim teoretskim fizičarem Fransoa Englerom, čiji je rad iz 1964. godine takođe direktno doprineo otkriću Higsovog bozona.
Član britanskog Kraljevskog društva sa titulom počasnog pratioca, Higs je većinu svog profesionalnog života proveo na Univerzitetu u Edinburgu, gde je u njegovu čast 2012. godine osnovan "Higsov centar za teorijsku fiziku".
Profesor Peter Metjison, direktor Univerziteta u Edinburgu rekao je da je Piter Higs bio izuzetan pojedinac, "zaista nadaren naučnik čija su vizija i mašta obogatile ljudsko znanje o svetu koji nas okružuje".
"Njegov pionirski rad motivisao je hiljade naučnika, a njegovo nasleđe će nastaviti da inspiriše mnoge generacije koje dolaze", rekao je direktor Univerziteta u Edinburgu Peter Metjison.
Kraljevska švedska akademija nauka obrazložila je odluku da se Higsu dodeli nagrada navodeći da standardni model fizike koji podupire naučno razumevanje univerzuma "počiva na postojanju posebne vrste čestice: Higsove čestice (bozona) koja potiče iz nevidljivog polja koje ispunjava sav kosmički prostor.
"Čak i kada nam se svemir čini praznim, ovo polje je tu. Bez toga ne bismo postojali, jer čestice dobijaju masu upravo od kontakta sa ovim poljem. Teorija koju su predložili Higs i Englert opisuje ovaj proces", navodi se u saopštenju Kraljevske švedske akademije nauka na dodeli Nobelove nagrade dvojici naučnika 2013. godine.
Izuzetno stidljiv čovek koji nije voleo gužvu, Higs je na dan odluke o dobitnicima Nobelove nagrade otišao na ručak u restoran, gde ga je sreo bivši komšija koji mu je saopštio da je dobitnik Nobelove nagrade za fiziku.