Predizborna trka bivšeg i trenutnog predsednika SAD, Donalda Trampa i Džozefa Bajdena veoma je tesna. Od početka 2024. godine nikada ih u anketama nije delilo više od tri procentna poena, a ono što je drugačije u odnosu na prethodne izborne cikluse je da Tramp vodi skoro sve vreme.
Kako piše "Ekonomist", za Bajdena je posebno zabrinjavajuće to što je Tramp ispred njega u nekoliko tzv. kolebljivih država u kojima će glasovi biti odlučujući: Arizoni, Džordžiji, Mičigenu, Nevadi, Pensilvaniji i Viskonsinu. Mala, ali izuzetno važna grupa glasača koja je ranije glasala za Bajdena istraživačima sada govori da će na predstojećim izborima glasati drugačije.
Ko su, dakle, oni?
Na osnovu podataka Jugova, koji svake nedelje ispita hiljade američkih glasača o njihovim demografskim podacima, istoriji glasanja i namerama na sledećim izborima, "Ekonomist" je sproveo istraživanje kako bi saznao "ko su glasači koji pokreću Trampovu biračku renesansu".
Zanimljivo je, ističu, da dok su se preferencije belaca malo promenile od 2020. godine, rasne manjine — koje su tradicionalno glasači Demokratske stranke — udaljile su se od Bajdena.
Tramp je takođe oštro smanjio Bajdenovu prednost među mladim biračima, još jednom ključnom grupom za demokrate. Aktuelnom predsedniku SAD ostaje da se nada da će se ove nekada lojalne demokrate vratiti u okrilje kada se kampanja zahukta, piše "Ekonomist".
Među grupama koje su se u većoj meri okrenule ka Trampu, na primer, nalaze se "latino žene od 25 do 34 godine". Crnci od 35-54 godine su u odnosu na 2022. godinu postali "manje odani Bajdenu".
Na prethodnim izborima 2016. i 2020. godine postojala je jasna razlika između glasača dveju opcija. Tramp je, na primer, privlačio belce i radničku klasu, a odbijao one fakultetski obrazovane. Ovoga puta "kolebljivi" glasači su uglavnom mladi, ili crnci i latinosi, i žive u gradovima. To, smatra "Ekonomist", navodi na zaključak da ne osećaju jaku pripadnost bilo kojoj opciji i da ih politika načelno manje interesuje.