SAD otkrile zašto su naložile Kijevu da ne napada ruska skladišta nafte: Poskupeće gorivo

Vašington je zabrinut zbog globalnih cena goriva, rekao je ministar odbrane Ostin

Ukrajina bi trebalo da napada samo vojne ciljeve, jer bi udari na ruske rafinerije mogli da dovedu do povećanja globalne cene nafte, rekao je američki ministar odbrane Lojd Ostin.

Kijev je u poslednja dva meseca pokrenuo seriju napada na rusku naftnu infrastrukturu, ciljajući rafinerije i skladišta u više regiona.

"Ti napadi bi mogli da utiču na globalnu energetsku situaciju", rekao je Ostin u Senatu, tokom saslušanja o godišnjem vojnom budžetu. "Ukrajini je bolje da dejstvuje na taktičke i operativne ciljeve koji mogu direktno da utiču na trenutnu borbu", rekao je Ostin Odboru za oružane snage američkog Senata.

Sa ministrovim izjavama nije se složio senator Tom Koton, republikanac iz Arkanzasa, koji je ukrajinske napade nazvao efikasnim i tvrdio da Bajdenova administracija jednostavno "ne želi da cene gasa rastu u izbornoj godini".

Globalne cene nafte dostigle su najvišu tačku u poslednjih šest meseci, ali Vašington insistira da je to zbog sukoba na Bliskom istoku i da su njegove sankcije i ograničenje cena na izvoz ruske nafte bile delotvorne. U međuvremenu, Moskva je prijavila veći izvoz nafte u 2023. nego pre sukoba u Ukrajini.

Ostinovo svedočenje je dodatna potvrda izveštaja da su SAD tražile od Ukrajine da prestane sa napadima na rafinerije. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je ranije rekao da reakcija Vašingtona "nije bila pozitivna".

Nema znakova da je Kijev spreman da posluša Vašington u vezi sa tim. Ranije ove nedelje, ukrajinska vojna obaveštajna služba (GUR) objavila je da će se udari na rafinerije nafte u Rusiji intenzivirati.

Ukrajina je prvobitno tvrdila da je cilj napada da poremete snabdevanje ruske vojske gorivom i "zadaju simboličan udarac približavanjem rata Moskvi". U nedavnom intervjuu, Zelenski je pokušao da ih predstavi kao oblik odvraćanja, jer Kijevu ponestaje zapadnih raketa za protivvazdušnu odbranu.

I Zelenski i Ostin zatražili su od američkog Kongresa da odobri preko 60 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini. Bez toga, rekao je Zelenski, Kijev će garantovano izgubiti sukob. Ostin je, s druge strane, rekao da je slanje vojne pomoći Kijevu način da se obezbedi posao američkim radnicima u vojnoj industriji.

Više od 50 milijardi dolara iz "dopunskog finansiranja za nacionalnu bezbednost" bi na kraju bilo raspoređeno u najmanje 30 saveznih država, rekao je Ostin Senatu. Zvaničnici Pentagona tvrde da bi proizvođači svega, od municije do podmornica, imali koristi od slanja oružja i municije Kijevu.