Zamor od Ukrajine: Kijev i Zapad su umorni od rata i jedni od drugih

Ideja o nekom obliku kompromisnog rešenja sukoba Kijeva i Moskve sve više deluje primamljivo kako "jastrebovima" tako i ukrajinskom stanovništvu, smatra nemački istoričar

Ono na šta je mala grupa objektivnih, ali dugo omalovažavanih posmatrača na Zapadu dugo upozoravala, sada se dešava: Ukrajina i Zapad gube rat protiv Rusije. Strategija korišćenja Ukrajine da se ili izoluje i polako uguši Rusija ili da se porazi i degradira u proksi ratu približava se svom predvidivom katastrofalnom kraju, piše nemački istoričar Tarik Siril Amar za RT internešenel.

Ovu realnost sada priznaju čak i ključni mediji i visoki zvaničnici koji su nekada bili beskompromisni u ostvarivanju krajnje nepromišljenog cilja vojne pobede nad Rusijom.

Ishod ovog sukoba biće katastrofa za Ukrajinu, čak i ako Moskva bude velikodušna u pogledu uslova posleratnog poravnanja. Ukrajina je već uništena u pogledu svoje demografije, teritorije, ekonomije i, na kraju, ali ne najmanje važno, političke budućnosti. Nastala šteta se ne može jednostavno poništiti i imaće dugotrajne posledice.

Za Zapad, ovaj sukob će takođe označiti sumornu prekretnicu i na četiri načina, piše Amar.

Prvo, SAD će morati da apsorbuju svoj najgori poraz od Vijetnama. Verovatno je ovaj poslednji fijasko još gori jer, čak ni tokom Vijetnamskog rata, Amerika nije pokušala da napadne Rusiju tako direktno kao sada. Pokušaj Vašingtona da jednom zauvek skine Moskvu sa "velike šahovske table" je propao. Generalno, poraz Ukrajine će umanjiti kapacitet Amerike da impresionira i nagovara globalno. a njen cilj sprečavanja uspona regionalnih hegemona u Evroaziji je još nedostižniji.

Drugo, EU i njene pojedinačne članice – posebno ratni huškači kao što su Nemačka, Poljska i Francuska – ponovo su u daleko gorem položaju: njihovo glupo napuštanje geopolitičkog imperativnog opreza i balansiranja će ih skupo koštati.

Treće, na svoj, drugačiji način, slučajevi kao što su Britanija (više nije članica EU) i Baltik (veoma izloženi i veoma ratoborni, kratkovida kombinacija) su klasa za sebe: štete će biti u izobilju. Kontrola štete? Opcije su male.

I, na kraju, tu je, naravno, NATO: preterano proširen, samoiscrpljen i koji se bespotrebno razotkrio kao mnogo slabiji nego što bi želeo da izgleda. Poraz od Rusije u Ukrajini pokrenuće centrifugalne tendencije i igre okrivljavanja. Da ne govorimo o posebnom potencijalu tenzija između SAD i njihovih klijenata/vazala u Evropi, posebno ako Donald Tramp ponovo dobije predsedničku funkciju, što je verovatno.

A šta je sa Ukrajincima? Njihovi zapadni "prijatelji" su ih koristili kao pione. Oni i dalje žive pod režimom koji je upravo odlučio da još više njih mobiliše i baci u mašinu za mlevenje mesa, dok Zelenski priznaje da je Ukrajina na ivici poraza.

Neki zapadni mediji i dalje pričaju pojednostavljenu i lažnu priču o nepopustljivoj i ujedinjenoj volji Ukrajinaca da izdrže pobedu, kao da su svi dužni Zapadu da do kraja igraju Marvelovog heroja. Ali u stvarnosti Ukrajina je normalna, iako teško zavedena zemlja. Mnogi njeni građani odavno su pokazali šta zaista misle o umiranju za toksičnu kombinaciju zapadne geopolitike i narcizma megalomanskog komičara: izbegavanjem regrutacije, bilo skrivanjem u Ukrajini ili bekstvom u inostranstvo. Pored toga, nedavna anketa pokazuje da skoro 54 odsto Ukrajinaca smatra da su motivi izbegavanja regrutacije barem razumljivi. Pokušaj Kijeva da proširi mobilizaciju neće ići glatko, ocenjuje istoričar.

Amar podseća i na članak popularnog ukrajinskog sajta "Strana.ua" koji je sakupio i predstavio istraživanja stavova Ukrajinaca prema sukobu i, najvažnije, spremnosti na kompromise i pokazao kako se za dve godine njihov stav promenio. Istraživanje agencije "Rejting" rađeno po nalogu ukrajinskog Ministarstva za boračka pitanja, pokazalo je da je oko polovine Ukrajinaca sada za neku vrstu kompromisnog mira.

Kompromisi koje zamišljaju Ukrajinci uključuju sva zamisliva rešenja koja ne predviđaju povratak na granice iz 1991. godine. Drugim rečima, sve je više Ukrajinaca koji su spremni da trguju teritorijom za mir iako ima i onih (oko 11 odsto) koji i dalje podržavaju borbu dok se ne vrate sve teritorije izgubljene nakon februara 2022. Taj cilj je možda bio bliže stvarnosti kada je Kijev odbacio gotovo završen mirovni sporazum u proleće 2022, na savet Zapada. Taj brod je sada isplovio, navodi istoričar.