Zašto se Šolc klanja kineskom zmaju

Ignorišući pritisak Vašingtona, kancelar traži zagrljaj Pekinga

Nemački kancelar Olaf Šolc najavio je predstojeću posetu Kini preko TikToka, (za Zapad) kontroverzne društvene mreže, u pokušaju da ubedi Peking da im stiže prijatelj.

Kako navodi "Politiko", postoji razlog za to - Šolcu je potrebna Kina.

Sa izborima za nešto više od godinu dana, lideru "evropskog ekonomskog motora" ponestaje vremena da izvede čudo i promeni katastrofalan imidž koji njegova vlada ima među Nemcima.

Šolcova trodnevna poseta Kini, koja počinje u subotu, biće njegovo najduže i najvažnije putovanje u inostranstvo otkako je preuzeo dužnost krajem 2021. Za kancelara, opterećenog rekordno niskim rejtingom i razularenom koalicijom, turneja je prilika da ne samo da dokaže da ima globalni ugled, već da pokaže glasačima da će učiniti sve što je potrebno da sačuva Nemačku.

Biznis iznad svega

Činjenica da su SAD, veliki zaštitnik Nemačke, vršile pritisak na Berlin da zahladni odnose sa Pekingom samo je jedan od razloga zašto bi Kina izgledala kao mesto koje bi Šolc radije izbegavao. Nemačka, ipak nije spremna da žrtvuje svoj prosperitet zarad Vašingtona, pa čak i EU, makar to značilo unosnu saradnju sa Kinom (i doskora Rusijom).

Decenijama je za nemačke izvoznike put do Kine bio popločan zlatom i pomogao je Nemačkoj da održi poziciju jedne od vodećih ekonomija sveta.

Kada se nemačka industrija prvi put preselila u Kinu 1980-ih, političari i rukovodioci su verovali da ulažu u budućnost. Sa prosperitetom, Kina bi se liberalizovala i postala zapadnija, čak i demokratskija. Umesto toga, Kina je provela decenije učeći od Zapada i iskopavajući svoju tehnologiju do te mere da se više ne oslanja na Nemačku.

Nažalost po Nemačku, Kina je njoj i dalje potrebna. 

"Trgovina sa Kinom nam donosi prosperitet i kratkoročno je praktično nezamenljiva", rekao je Moric Šularik, predsednik Instituta za svetsku ekonomiju "Kil".

Ekonomska paraliza

Nakon slabe 2023. godine, ekonomisti i Međunarodni monetarni fond očekuju da će nemačka privreda nastaviti da stagnira. Izvoz je pao za više od dva procenta do sada ove godine bez znakova olakšanja na horizontu. Ono što Nemačku brine je što Kini više nisu potrebne mašine i druga visokotehnološka kapitalna dobra koja su pokretala rast nemačkog izvoza u ovu zemlju poslednjih decenija. To nije samo zbog slabije potražnje - kineske kompanije su u velikoj meri sustigle svoje nemačke konkurente, čineći zemlju manje zavisnom od uvoza.

Neki političari, posebno među zelenima, tvrde da bi Nemačka trebalo da krene da se "povlači" iz Kine. Veliki raskid sa Kinom bi smanjio nemačku ekonomiju za oko pet odsto, prema nedavnoj studiji Instituta Kil, na nivou pada koji je Nemačka doživela posle finansijske krize 2008. ili pandemije. Drugim rečima, bilo bi brutalno, ali ne i fatalno.

To je, međutim, lakše reći nego učiniti. Štaviše, Šolc ne može sebi da priušti dalju eroziju nemačkih poslovnih veza sa Kinom u vreme kada ekonomija njegove zemlje grca, ocenjuje "Politiko".

Šolcov problem je, navodi portal, što nema gde da se okrene. Nemačka industrija je već uveliko povezana sa SAD, koje su daleko najveće izvozno tržište u zemlji (nemački izvoz u SAD je samo 2023. iznosio 158 milijardi evra, u poređenju sa 97 milijardi evra u Kinu). Na papiru, čini se da je Kina (najveći trgovinski partner Nemačke kada se kombinuje izvoz i uvoz) tržište sa više potencijala za rast.

S obzirom na tešku ekonomsku situaciju Nemačke, Šolc mora da nekako podstakne izvoz. A s obzirom na uspeh koji su nemačke kompanije imale u Kini tokom godina, Peking deluje kao savršena pozornica.

Zajedno, SAD i Kina čine skoro 20 odsto nemačke trgovine, što znači da zemlja ne može sebi da priušti ni gubitak. To objašnjava balansiranje Šolca na "dve stolice".

Sa druge strane, za Kinu - uprkos slabljenju ekonomskog položaja - Nemačka ostaje glavna nagrada, kako zbog svoje težine u EU, tako i zbog bliskih veza sa SAD.

Povratak Donalda Trampa u Belu kuću sledeće godine bi Si Đinpingu pružio zlatnu priliku da privuče sebi Berlin, uz obećanje bližih ekonomskih veza, zaključuje "Politiko".